Филм о протеривању Срба из Хрватске "Олуја" и после три недеље један од најгледанијих

Филм, који је за само неколико дана живота у биоскопима широм земље гледало више од 30.000 људи, 28 година од протеривања Срба из Хрватске, донео је потресну причу о страдању обичног човека из 1995. године. Главни лик ове филмске приче је Илија, којег тумачи Јово Максић, а који у жељи да спречи даље нападе на село, где је замало остао без сина Петра, формира диверзантску јединицу са циљем да уништи непријатељско гнездо из којег се село напада.

Радња се преплиће са судбином Браце, у изведби недавно преминулог Давора Јањића, који је навикао да све плаћа и поткупљује, па чак и људски образ, али у току „Олује” доживљава снажан преокрет и схвата да новац не може да му помогне. Посебан печат причи даје осветничка мисија Данета, којег је илустровао Златан Видовић, а који губи свога брата, пратећи трагедију бројних других српских породица. 

Филм је настао по идеји Омега продукције, а сценарио и режију потписује Милош Радуновић, који је за „Дневник” рекао да је највећи успех овог филма то што му људи пишу да он одложено „ради”, односно, да гледаоци о њему размишљају и неколико дана после гледања. 

 – Неко ми је на Фејсбуку написао: „Ако се ми не сећамо ко ће се сећати” и мислим да је то суштина свега. Ако се ми не сећамо несреће нашег народа ко ће други да је памти. Битно је да се не заборави тема филма, јер кад људи забораве онда се ствари понове, а ја не бих волео баш никоме да се ово понови, поготово не нама. Мислим да је ово битна тема генерално за овај народ – рекао је за за наш лист Радуновић и додао да политика увек у теми филма, коју је обрадио, провејава као узрок, али да је њега интересовала последица и страдање малог човека. – Мали човек је колетерал у свим ратовима, неважно са које стране. Мали човек увек страда. У тим несрећницима је патња и туга једног народа. 

Како је објаснио у цео процес рада ушао је пре више од две године, када се најпре бавио истраживањем. За потребе сценарија урадио је више од 30 интервјуа са онима који су преживели „Олују”.  

– Након тога сам драматизовао то што сам прикупио, направио сам од разних прича које сам чуо неколико главних ликова, јер филм не трпи 30 главних јунака. Те исповести су биле ужасно стресне, тежак је то био процес јер ти људи не желе да се сећају онога што су прошли, тешко им је да се отворе и да вам пренесу тај свој јад и тугу. Онда кад почну да вам верују и онда кад почну да причају онда се стварно наслушате зла свакојаког. Углавном су то били људи из Београда, пореклом из Like – истакао је редитељ и сценариста овог остварења за наш лист и додао да је и само снимање за целу екипу била својеврсна „Олуја”. – Баш нам је било напорно, радили смо у доба короне, стално је неко био у карантину, а онда смо имали и несрећни случај да нам је колега Мили пао са стене и погинуо на Тари. Трудили смо се да прича буде веродостојно приказана. 

За креативан процес и на самом снимању целој екипи од велике помоћи био је глумац Јово Максић који је и сам преживео „Олују”, те је целој овог причи, како смо сазнали, дао посебну аутентичност. И млади Иван Вујић, којег је публика упознала пре неколико година у филму „Краљ Петар Први”, провео је са старијим колегом доста времена на самом снимању, а његово искуство било му је од велике помоћи. 

– Са Јовом Максићем сам доста причао јер је он све ово што је приказано у филму прошао и добио сам од њега неколико савршених савета. Опет је лакше када на сету имамо некога ко је могао да нам прикаже ствар, некога ко је прошао „Олују”, а помогао ми је доста и језички – истакао је Иван Вујић који у филму тумачи лик младог Петра који је принуђен да са мајком бежи из свог дома и прикључи се дугој колони која под притиском одлази у суседну земљу, а чији је лик инспирисан једним од дечака чија је слика на трактору у колони избеглица обишла цео свет. 

Млади глумац, којег већ сада упоређују са Славком Штимцем, који је такође као дечак имао своја прва искуства пред камерама и на великим филмовима, додао је да је поносан на целу екипу јер су успели да заврше и сниме добар филм. 

– Након што сам и сам погледао филм био сам изненађен. Иако сам знао сценарио, филм је оставио баш јак утисак на мене. Мислим да филм никога неће оставити равнодушним. Свако из свог угла може да га погледа и тумачи, али је прилично потресан – закључио је Вујић. 

У филму, поред Јова Максића, Златана Видовића, Давора Јањића и Ивана Вујића играју и Марија Пикић, Милица Станковић, Марко Баћовић, Новак Билбија, Јелена Човић, Јаков Јевтовић, Вахид Џанковић и други. И новосадски глумац Љубиша Милишић тумачи једну од главних улога - лик Стевана који током рата губи своје најближе и који илуструје последице једног ратног стања у којем се човек нашао. Како је за „Дневник” испричао снимање му је физички било прилично захтевно, а потресне сцене које су најемотивније за лик Стевана захтевале су пуну концентрацију и припрему од неколико дана унапред. 

– У процесу смо таргетирали те сцене које су изузетно емотивне. Бирали смо средства којима ћемо их одиграти из неког другог искуства - филмског и позоришног. Уз помоћ редитеља и добре припреме нашли смо решења која смо и употребили на снимању – казао је за наш лист Љубиша Милишић и додао да је некада тешко излазио из мрачне енергије ове приче и након снимајућих дана. – Могу рећи да сам се након снимања сцена у којима Стеван губи пријатеља и породицу осећао прилично исцрпљено и испражњено, много више него код оних сцена у којима је било физичких напора, као када смо морали да носимо колегу на носилима. Физички је то било захтевно, али ове емотивне сцене остављале су много веће последице на нас, потрошња је била прилично велика. 

Глумац је даље нагласио да се филм „Олуја” на прави начин позабавио оним што се дешавало обичним људима, те додао да сматра да у томе и јесте вредност овог остварења. 

– Милош Радуновић се добро сетио да то уради без обазирања на узроке, на политичку ситуације, на данашње конотације свега. То је срећно избегнуто, не с намером да се избегне него је намера била да се бави овом темом на баш овај начин. Мислим да би требало да се уради још пуно филмова са овом темом, материјала је страшно много. Требало би да се ураде и нека истраживања и сниме и други играни филмови који би се бавили тиме зашто је дошло до свега овога, али то су већ осетљива питања на нивоу политике – објаснио је Милишић додајући да је питање шта је права истина, те да је ми знамо на основу сведочења обичних људи.  – Мислим да је то добар почетак да се тај период обрађен у филму мало разлиста као неки лук у више слојева, па да се стигне до суштине. Ваљало би једног дана да се и та страна разоткрије. Надам се и мислим да је млађа генерација паметнија, а не бих волео да дођу и ситуацију да испитују своју храброст на овакав начин. Надам се да они неће морати да осете то што је моја и нешто старија генерација доживела и пролазила 90-их година.

 Владимир Бијелић