Mauro de Kandija, koreograf: Faun u svakom od nas

Od tada je ovo delo iznova i iznova umetnički obrađivano. Fascinacijom koju emituje ova tema, bavi se i italijanski koreograf Mauro de Kandija, istražujući poluljudsku, odnosno polu-životinjsku figuru na sceni.

U svom komadu, on se oprezno približava tajanstvenoj suštini senzualnog stvorenja koje žudi za stvarnošću da bi pronašlo i oslobodilo njenu dinamičku moć. U izvođenju Baleta Torina, „FAUN” će imati svoju svetsku premijeru 5. aprila na sceni Srpskog narodnog pozorišta u okviru jubilarnog 20. Beogradskog festivala igre.

Balet Torina je prvi put gostovao na Beogradskom festivalu igre pre 12 godina. Na dvadesetu ediciju festivala donosite svetsku premijeru?

– Svi smo veoma srećni da se vraćamo na festival koji izuzetno cenimo. Pre 12 godina je trupa nastupila u Beogradu s komadom “Prvi dodir” Matea Levađija. A sada je u planu jedna divna saradnja između Baleta Torina, BFI i mene kao autora. Velika je odgovornost pripremati svetsku premijeru za festival. S druge strane, treba imati u vidu hrabrost i poverenje selektora. Inače, Balet Torina je kompanija koja se ranije bazirala na radu jednog koreografa, a danas je to otvorena kompanija koja prati poetiku različitih umetnika kroz stalno preispitivanje svog gledišta i prihvatanje novih izazova. Verujem da kombinacija više vizija pomera trupu iz Torina unapred. 

Kako je došlo do saradnje koja festivalskoj publici nudi ekskluzivnu svetsku premijeru?

– Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung i ja se poznajemo nekoliko godina. Prvi put smo sarađivali 2007. godine. Tada sam kreirao komad “Crna bašta” za trupu Pneuma Dance Theater u mojoj rodnoj Barleti. I, od tada smo u kontaktu, osluškujući različite mogućnosti, ali pre svega, iščekujući pravi trenutak da se moj rad predstavi u okviru BFI, koji godinama ne prestaje da raste i afirmiše se kao jedan od najprestižnijih festivala u Evropi. Pre nekoliko godina smo se dogovorili da sa Kompanijom teatra iz Osnabrika dođem na festival... A zatim sa komadom koji sam radio za Balet Rijeke... Nažalost, kovid je promenio mnogo planova. Na kraju, dogovorili smo koprodukciju sa Baletom Torina i premijeru komada „FAUN” u Novom Sadu.

„Popodne jednog fauna” doživelo je brojne adaptacije, ali i dalje nastavlja da bude inspiracija. Koja je bila Vaša ideja?

– Od samog početka sam znao da ne želim da se bavim prepričavanjem verzije Vaclava Nižinskog, koja je svakako najpoznatija i koja je unela revoluciju u svet igre.  Nisam želeo ni da koristim Debisijevu muziku. Moje polazište bio je Malarmeov tekst i figura fauna u širem smislu: to je figura iz mitologije,  polu čovek - polu životinja. Stvorenje. Štaviše, fascinirala me je ideja o snu i stanju pospanosti opisanom u pesmi: prolazno stanje, možda čak i dvosmisleno jer nije jasno pozicionirano... Tamo gde vreme i brzina radnji poprimaju drugu dimenziju i značaj.

Koreografiju pripremate zajedno sa igračima, kako izgleda taj proces?

– Učešće igrača u kreaciji je praksa koju već dugo koristim. Moji igrači su uvek aktivni i moraju se razvijati kao neizostavni deo predstave. Telo svakog izvođača na scenu donosi svoje dobro definisano geografsko, društveno i političko iskustvo. Identitet koji morate ceniti. Krenuli smo sa Malarmeovim tekstom i likom Fauna. Pokušali smo da uhvatimo nijanse, elemente koji su nam skrenuli pažnju i istražili ih kroz sesije improvizacije. Sve ove faze polako su počele da ocrtavaju kostur koreografije i, implicitno, otkrivaju fauna u svakoj od njih. Otuda i naziv „FAUN”  jer mislim da faun može da boravi u svakom od nas bez obzira na našu seksualnu orijentaciju.

Napravili ste brojne kreacije za različite trupe širom sveta. Šta je posebno u Torinu?

– Svako mesto na kome sam bio i svaki igrač s kojim sam radio ima posebnu ulogu na mom kreativnom putu. Ono što je posebno, a dodao bih i jedinstveno za Balet Torina i ovo iskustvo, jeste činjenica da je reč o italijanskoj kompaniji. A za mene, koji sam Italijan i živim u inostranstvu više od 20 godina, mogućnost da radim u svojoj zemlji predstavlja nešto posebno. Jedinstvena atmosfera koja vlada među umetnicima u ovoj trupi, učinila je proces još intenzivnijim. Balet Teatra u Torinu je takođe jedna od istorijskih baletskih kompanija Italije. Nekoliko koreografa je ostavilo dubok trag u prošlosti ove kompanije, a samim tim i u prošlosti čitave italijanske igre. To što sam imao priliku da budem deo te važne tradicije je posebna čast. Zahvalan sam direktorki Violi Skaljone i celom timu Baleta Torina, kao i Beogradskom festivalu igre za podršku ovom projektu. I iskreno se radujem susretu sa publikom u Novom Sadu.    

M. Stajić