Bjelogrlić: Završeno je snimanje "Lančane reakcije"

Bjelogrlić je večeras bio u publici kao podrška piscu Milašinoviću na veoma posećenoj promociji njegovog najnovijeg romana "Muk", takođe u izdanju kuće "Laguna".



Snimanje našeg filma je završeno pre tri dana. Mogu reći da sam jako zadovoljan kako je sve ispalo, a sad nas čeka post-produkcija, montaža, rekao je Bjelogrlić na promociji u beogradskoj knjižari Delfi SKC.



Mislim da je najvažnije da pisac bude zadovoljan filmom. Najbolje je onda njega da pitate o utiscima, sa osmehom je napomenuo Bjelogrlić koji novi film potpisuje kao režiser, koscenarista, producent, a igra i jednu od važnih pratećih uloga.



Glumac nije bio večeras planiran kao govornik, već se kratak razgovor sa njim odigrao sasvim spontano.



Bjelogrlić je kazao da u ovom trenitku nije izvesno kada će biti izvesno prikazivanje filma. Okvirno je to, kaže, proleće ili jesen naredne godine.



U filmu “Lančana reakcija” osim Bjelogrlića igraju Predrag Miki Manojlović, Radivoje Raša Bukvić i mnogi francuski glumci, tako da je ovo srpsko-francuska koprodukcija.



Radni naziv tog ostvarenja dugo je bio “Čuvari formule”, a scenario potpisuju Dragan Bjelogrlić i Vuk Ršumović, kao i pisac Goran Milašinović, koji kaže da je odlazio na snimanja te da mu je bilo veoma zanimljivo da bude na setu.



Iskreno, to nije moj svet, filmska umetnost, glumci, režija, sva ta produkcija. Sve je to za mene bilo novo, divno iskustvo, kazao je Milašinović.



On je naveo da je adaptaciju njegovog romana napisao prvo Vuk Ršumović, kao glavni scenarista, ali da se kasnije uključilo više pisaca, te i sam autor, kao i Bjelogrlić, da ispričaju tu važnu priču u Vinči. U romanu „Slučaj Vinča", naime, autor je opisao posledice akcidenta koji se desio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči,



Znate, pisac kada radi, on je tu sam sa sobom, sedi u četiri zida i piše. A film je kolektivna umetnost. Ja se svim tim ljudima divim, kako rade, to je čitav sistem, ali daleko od mog sveta. Moj posao pisanja je ipak vezan za usamljenost, rekao je Milašinović i onda uporedio film i književnost.



Kada pišete knjigu, možete sebi da dopustite mnogo toga, pa i da ne budete možda na svakoj stranici zanimljivi. Isto tako može i da se piše dugačak roman, tu nemate ograničenja, razvučete koliko želite, dogovarate se sa izdavačem. Ali, sa filmom tako ne može. Vi morate biti zanimljivi sve vreme, da u dva sata sve stane i nema mesta dosadi, to sam naučio u radu na filmu. Opet, jedno je sigurno - te dve umetnosti se uvek spajaju, književnost i film nikako ne mogu jedno bez drugog, zaključio je Milašinović.