Бјелогрлић: Завршено је снимање "Ланчане реакције"
БЕОГРАД: Истакнути глумац, редитељ, продуцент и сценариста Драган Бјелогрлић открио је да је управо завршио снимање свог новог међународног филма "Ланчана реакција" према роману "Случај Винча" (Лагуна, 2017) лекара и књижевника Горана Милашиновића.
Бјелогрлић је вечерас био у публици као подршка писцу Милашиновићу на веома посећеној промоцији његовог најновијег романа "Мук", такође у издању куће "Лагуна".
Снимање нашег филма је завршено пре три дана. Могу рећи да сам јако задовољан како је све испало, а сад нас чека пост-продукција, монтажа, рекао је Бјелогрлић на промоцији у београдској књижари Делфи СКЦ.
Мислим да је најважније да писац буде задовољан филмом. Најбоље је онда њега да питате о утисцима, са осмехом је напоменуо Бјелогрлић који нови филм потписује као режисер, косценариста, продуцент, а игра и једну од важних пратећих улога.
Глумац није био вечерас планиран као говорник, већ се кратак разговор са њим одиграо сасвим спонтано.
Бјелогрлић је казао да у овом тренитку није извесно када ће бити извесно приказивање филма. Оквирно је то, каже, пролеће или јесен наредне године.
У филму “Ланчана реакција” осим Бјелогрлића играју Предраг Мики Манојловић, Радивоје Раша Буквић и многи француски глумци, тако да је ово српско-француска копродукција.
Радни назив тог остварења дуго је био “Чувари формуле”, а сценарио потписују Драган Бјелогрлић и Вук Ршумовић, као и писац Горан Милашиновић, који каже да је одлазио на снимања те да му је било веома занимљиво да буде на сету.
Искрено, то није мој свет, филмска уметност, глумци, режија, сва та продукција. Све је то за мене било ново, дивно искуство, казао је Милашиновић.
Он је навео да је адаптацију његовог романа написао прво Вук Ршумовић, као главни сценариста, али да се касније укључило више писаца, те и сам аутор, као и Бјелогрлић, да испричају ту важну причу у Винчи. У роману „Случај Винча", наиме, аутор је описао последице акцидента који се десио у Институту за нуклеарне науке у Винчи,
Знате, писац када ради, он је ту сам са собом, седи у четири зида и пише. А филм је колективна уметност. Ја се свим тим људима дивим, како раде, то је читав систем, али далеко од мог света. Мој посао писања је ипак везан за усамљеност, рекао је Милашиновић и онда упоредио филм и књижевност.
Када пишете књигу, можете себи да допустите много тога, па и да не будете можда на свакој страници занимљиви. Исто тако може и да се пише дугачак роман, ту немате ограничења, развучете колико желите, договарате се са издавачем. Али, са филмом тако не може. Ви морате бити занимљиви све време, да у два сата све стане и нема места досади, то сам научио у раду на филму. Опет, једно је сигурно - те две уметности се увек спајају, књижевност и филм никако не могу једно без другог, закључио је Милашиновић.