Rusi u Srbiji kupuju hranu, odeću, obuću, nameštaj…

Rusko tržište sa više od 140 miliona stanovnika, kako je već poznato, suočeno sa sankcijama zapadnog sveta; ne može više da se snabdeva robom iz EU i šire pa ovdašnje spoljnotrgovinske firme uveliko rade na snabdevanju tamošnjih potrošača..

Kao i na početku ratnih sukoba; Rusima najviše trebaju jabuke i sirevi, zamrznuto i sveže voće; ali i drugi prehrambeni proizvodi, zatim proizvodi iz metalne i hemijske industrije, zatim kućna hemija, bela tehnika, auto gume ,odeća i obuća, nameštaj, lim, hartija, karton.

- Praktično, sve im treba pa domaća spoljnotrgovinska preduzeća u robnoj razmeni sa ruskim trgovačkim firmama imaju povećanje izvoza mesečno za šest odsto, ali u nekim mesecima i iznad 25 odsto - kaže za „Dnevnik" predsednik Sektora za trgovinu Unije poslodavaca Srbije Duško Marjanović

Po njegovim rečima, izvoznim poslovima ne bave se svi koji posluju u spoljnoj trgovini već oni koji su uspeli da se organizuju, a to znači da su se brzo snašli od koga da nabave potrebne količine robe, ispoštuju rokove, obezbede transport i način plaćanja.

- Od kada traje ratni sukob, generalno je povećana potražnja za različitim proizvodima, posebno onima kojim se Rusija pre rata snabdevala na tržištima evrozone. Zbog naraslih i nepredvidljivih trošova energenata, akcenat je na kvalitetnijim premijum proiz-

vodima koji su skuplji, ali sa čijim se prodajnim cenama mogu lakše ukalkulisati troškovi rasta cena i transporta - napomenuo je Marjanović.

Prvobitno je, kaže naš sagovornik, bilo teško poslovati na ruskom tržištu kada je Ruska Federacija bila isključena iz međunarodnog finansijskog sistema SWIFT.

Za izvoz svi spremni da pomognu

Predsednik Sektora trgovine u Uniji poslodavaca Srbije Duško Marjanović napominje da spoljnotrgovinskim firmama u izvoznim poslovima sa Rusijom svakodnenvo na usluzi stoje Unija poslodavaca Srbije, sva nadležna ministarstva i Privredna komora Srbije.

- Za sva pitanja i incijative radi stvaranja što boljeg poslovnog ambijenta, kako uvoza tako i za izvoz robe, pomažu nam bez zadrške - naglasio je Marjanović.

- Jedini način je bio pronalaženje korespondetske banke koja prihvata transfer rubalja. Ali od kada je naša AIK banka kupila Sber banke u mogućnosti je da posluje u rubljama preko Gasprom banke .I zato sada takve transakcije funkcionišu bez većih poteškoća - naglasio je Marjanović.

- Ipak, već od pandemije, a sada i zbog rata u Ukrajini, poslodavci su prinuđeni da svakodnevno poslovanje prilagođavaju komplikovanim novonastalim okolnostima, prvo zbog znatnog rasta troškova poslovanja - rasta cena energenata, zatim i nedostatka repromaterijala i ambalaže, problema sa transportom kao i poskupljenja bankarskih suluga. Definitivno ne postoji jasan i precizan model za efikasno i sigurno poslovanje, jer na dobar deo uzroka ne možemo uticati i sa sigurnošću planirati vreme i trajanje ovih okolnosti niti se u takvim okolnositma može planirati pouzdano poslovanje - rekao je Marjanović.

Z. Delić