SRPSKI POLJOPRIVREDNI SAVETODAVCI U RADNOJ POSETI OSIJEKU Ekološka proizvodnja između podsticaja i obaveza

Pored razmene iskustava kada je reč o primeni dozvoljenih preparata, jedan od važnih aspekata bio je onaj pravni, budući da zapadne komšije imaju na raspolaganju brojne agrarne podsticaje, uključujući i one iz evropskih fondova, ali koje istovremeno prate i veoma ozbiljne kontrole – tolike da se tokom posete moglo čuti kako hrvatski paori gotovo isto onoliko vremena, koje provedu u polju, potroše i za pisanje izveštaja. No, s druge strane, gotovo je jedinstvena ocena da su zahvaljujući tako rigoroznoj praksi zloupotrebe podsticaja značajno smanjenje (mada, priznaju susedi, ne i iskorenjene). 

Proizvođači u Hrvatskoj imaju mogućnost da biraju između privatne i državne savetodavne službe. Naš domaćin Ivan Paponja vlasnik je savetodavne firme „Lawagro consulting“ koja aktivno učestvuje u pružanju tehničke podrške poljoprivrednicima kroz program prenošenja znanja i aktivnosti vezanih za tzv. strateški plan zajedničke poljoprivredne politike za period 2023-2027. godine. 

- U zavisnosti od toga da li poljoprivrednik koristi jednu ili više državnih intervencija, provodimo različite edukacije: recimo, za biljnu proizvodnju tu su različite eko-šeme, proizvodno vezana plaćanja, IAKS (integrani administrativni i kontrolni sistem) mere... I, nije nevažno napomenuti, poljoprivrednik je dužan da odsluša bar jedno od tih predavanja – kaže Paponja. – Od kada je krenuo strateški plan, poljoprivrednicima je na raspolaganju niz mera koje mogu koristiti i sad njih najviše interesuje kakve su njihove mogućnosti u toj šumi, odnosno šta on sve od podsticaja može koristiti u, na primer, trajnom zasadu, ali i kakve su mu povratne obaveze.

Ilustracije radi, pomenute eko šeme usmerene su ka praksi povećanja ukupne raznolikosti useva na poljoprivrednim površinama, kojom se pruža značajan doprinos klimatskim ciljevima i očuvanju bioraznolikosti. Korisnik preuzima godišnju obavezu, a prema veličini poljoprivrednog zemljišta dužan je da ispuni jedan od tri uslova: ako je površina do 10 hektara, mora da na njoj ima najmanje dve različite vrste (kulture) useva/zasada, pri čemu površina glavne kulture ne sme prelaziti 75 procenata ukupne površine poljoprivrednog gazdinstva; u slučaju površine između 10 ha i 30 ha, reč je o tri različite vrste (kulture) i ona glavna ne sme da prelazi više od 60% površine; ako se radi o parceli većoj od 30 hektara, nužne su najmanje četiri različite vrste (kulture) pri čemu tri glavne  zajedno ne smeju zauzimati više od 90% posmatrane poljoprivredne površine.

- Definiše se takođe, recimo, i upotreba organskog đubriva na oraničnim površinama, za šta se takođe dobijaju podsticaju, ali je preduslov posedovanje analize stajskog gnojiva koje će biti korišćeno, i to na sadržaj suve materije, sadržaj i hranljive organske materije, kao i pH. Jedna od intervencija iz eko šeme odnosi se i na uzgoj leguminoza u minimalnom udelu od 20 procenata, koje mogu biti u obliku glavnih ili postrnih useva, budući da one doprinose zaštiti tla i voda od zagađenja nitratima i značajno smanjuju upotrebu azotnih đubriva... Dakle, poljoprivrednicima jeste na raspo- laganju niz podsticajnih mera, ali istovremeno su i obaveze korisnika veoma zahtevne, te su prosto prinuđeni da koriste savetodavnu službu. Ipak, naši poljorivrednici jesu prepoznali ekološku proizvodnju kao jedan dodatni standard za njihovo gazdinstvo, jer postižu za svoje proizvode cene veće od 20 do 40 procenata, iako ih istovremeno prate i veoma rigorozna akreditovana tela zadužena za kontrolu i sertifikaciju. Inače, prelazni period za ratarske kulture je dve godine, dok se proizvodi iz trajnih zasada ekološkim smatraju nakon tri godine.

U osiječkom ataru srpski su savetodavci obišli ekološki zasad leske, koji se prostore na 60 hektara, zatim zasade jabuke (greni smit i gala šnikored) i šljive (čačanska rodna i top taste), gde se primenjuju konvencionalni tretmani uzgajanja i zaštite, potom trešnje (frisko i grejs star) gde je na delu kombinovani pristup sa nešto većom primenom ekoloških preparata, kao i veliki voćnjak, koji se prostire na 56 hektara, u kojem se s jedne strane nalazi oblačinska višnja, koja je u konvencionalnoj proizvodnji, dok je s druge strane sorta debrecen i ona je u ekološkom modu – a deli ih tri metra širok kanal i pride još dvadesetak metara zelenog zaštitnog pojasa.

- Razlika između konvencionalne i ekološke proizvodnje je, u smislu samog ulaganja, dosta velika – kaže nam magistar zaštite bilja Mate Kozić iz kompanije „Agrimatco“.  - Ekološka proizvodnja zahteva značajno više tretmana i radnih sati u odnosu na konvencionalnu. Takođe, i sami eko-preparati su dosta skuplji od konvencionalnih.  S druge strane, mora se imati u vidu da smo na prostoru EU sve ograničeniji kada je reč o sredstvima za prskanje, odnosno uslovi po pitanju aktivnih materija su iz godine u godinu rigorozniji, tako da se i u formalno konvencionalnoj proizvodnji sve više koriste ekološki preparati koji takođe daju veoma dobre rezultate ako se pravovremeno primene. I prednosti u smislu zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta su nesporne. Međutim, problem je što finansijska moć potrošača na ovom području nije tolika da sebi mogu da priušte organske proizvode, te je neophodno da, ukoliko se opredeljujete za ekološku proizvodnju, prethodno obezbedite tržište negde u inostranstvu. Ilustracije radi, oblačinska višnja se predaje domaćoj industriji, dok se kompletan rod debrecena izvozi u Mađarsku, gde je cena puno bolja nego u Hrvatskoj.