Nobelova nagrada za književnost Francuskinji Ani Erno

Kako su naveli iz Švedske akademije, ona je nagradu dobila „za hrabrost i kliničku oštrinu kojom razotkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“.

Ani Erno (82) se smatra jednim od najboljih savremenih francuskih pisaca, a njen opus u najvećoj meri je autobiografskog karaktera. Rođena je 1940. u gradiću Ivto u Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu i kafe. Među njenim najpoznatijim delima su "Nisam izašla iz svoje noći", "Mesto pod suncem", "Jednostavna strast". Napisala je više od trideset književnih dela.

Kako je Erno izjavila ranije, pisanje je politički čin koji nam otvara oči za društvenu nejednakost. U tu svrhu koristi jezik kao, kako ga ona naziva, „nož“ da pocepa veo mašte.

Njoj je dodeljena i nagrada u iznosu od 10 miliona švedskih kruna (914.704 dolara), prenosi Rojters.

Ani Erno je bila gost Beograda 1997. godine.

Nagrade za dostignuća u nauci, književnosti i za mir ustanovljene su testamentom švedskog hemičara i inženjera Alfreda Nobela, koga je pronalazak dinamita učinio bogatim i slavnim, a dodeljuju se od 1901. godine.

Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2022. godinu, bila je rekla da sve što je napisala potiče iz njenog životnog iskustva, i da su u tom smislu poreklo i tematika njene literature autobiografski.



Erno je u intervjuu časopisu NIN 2019. godine rekla da joj nije cilj da piše o sebi, niti da opisuje sopstveni život već joj ono što se desilo služi "kao polje za istraživanje da bi na svetlost dana iznela određenu istinu".



"Ja koje upotrebljavam, jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U knjizi ''Godine'' takvo ja se ne pojavljuje, umesto njega nalazimo reči mi, oni ili one, jer sam sigurna da nas definiše zajednička istorija". navela je Erno.



Govoreći o odnosu stvarnosti i fikcije Erno je ocenila da je "velika razlika u tome što ona prva, čak i onda kad je samo zamišljamo, ima moć da nas zaprepasti, naročito kad je tragična.".



"Možemo probati da zamislimo budućnost, ali ona nas uvek iznenađuje. Stoga može izgledati da je dokument nadmoćan u odnosu na fikciju, ali s vremenom, bila reč o filmu ili o knjizi, biće shvaćen, prihvaćen manje-više kao fikcija", navela je autorka.



Upitana da li je čitala pisce sa naših prostora, književnica koja je u Beogradu 1997. godine predstavljala svoje knjige "Jednostavna strast", "Mesto pod suncem", "Nisam izašla iz svoje noći", je odgovorila NIN-u: "Danila Kiša i jedan roman Mirka Kovača. ''Životopis Malvine Trifković''".