Нобелова награда за књижевност Францускињи Ани Ерно

Како су навели из Шведске академије, она је награду добила „за храброст и клиничку оштрину којом разоткрива корене, отуђења и колективна ограничења личног сећања“.

Ани Ерно (82) се сматра једним од најбољих савремених француских писаца, а њен опус у највећој мери је аутобиографског карактера. Рођена је 1940. у градићу Ивто у Нормандији, где су њени родитељи имали продавницу и кафе. Међу њеним најпознатијим делима су "Нисам изашла из своје ноћи", "Место под сунцем", "Једноставна страст". Написала је више од тридесет књижевних дела.

Како је Ерно изјавила раније, писање је политички чин који нам отвара очи за друштвену неједнакост. У ту сврху користи језик као, како га она назива, „нож“ да поцепа вео маште.

Њој је додељена и награда у износу од 10 милиона шведских круна (914.704 долара), преноси Ројтерс.

Ани Ерно је била гост Београда 1997. године.

Награде за достигнућа у науци, књижевности и за мир установљене су тестаментом шведског хемичара и инжењера Алфреда Нобела, кога је проналазак динамита учинио богатим и славним, а додељују се од 1901. године.

Ани Ерно, добитница Нобелове награде за књижевност за 2022. годину, била је рекла да све што је написала потиче из њеног животног искуства, и да су у том смислу порекло и тематика њене литературе аутобиографски.



Ерно је у интервјуу часопису НИН 2019. године рекла да јој није циљ да пише о себи, нити да описује сопствени живот већ јој оно што се десило служи "као поље за истраживање да би на светлост дана изнела одређену истину".



"Ја које употребљавам, јесте реч која у једнакој мери означава другог колико и мене саму. У књизи ''Године'' такво ја се не појављује, уместо њега налазимо речи ми, они или оне, јер сам сигурна да нас дефинише заједничка историја". навела је Ерно.



Говорећи о односу стварности и фикције Ерно је оценила да је "велика разлика у томе што она прва, чак и онда кад је само замишљамо, има моћ да нас запрепасти, нарочито кад је трагична.".



"Можемо пробати да замислимо будућност, али она нас увек изненађује. Стога може изгледати да је документ надмоћан у односу на фикцију, али с временом, била реч о филму или о књизи, биће схваћен, прихваћен мање-више као фикција", навела је ауторка.



Упитана да ли је читала писце са наших простора, књижевница која је у Београду 1997. године представљала своје књиге "Једноставна страст", "Место под сунцем", "Нисам изашла из своје ноћи", је одговорила НИН-у: "Данила Киша и један роман Мирка Ковача. ''Животопис Малвине Трифковић''".