Slika „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861” ponovo kod kuće

Iako novinske stupce pune vesti o spektakularnim krađama iz najvećih muzeja na svetu, ni Srbija nije „imuna“ na tu vrstu vrlo unosnog kriminala. Delo Vlaha Bukovca iz 1901. godine, „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861“, koje je ukradeno 28. novembra 1993. godine sa stalne postavke dvorca u Čelarevu, depandansa Muzeja Vojvodine, ponovo je kod kuće pošto je zahvaljujući temeljnoj i zajedničkoj akciji srpske i švajcarske policije i tužilaštva za organizovani kriminal, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i tri ustanove kulture, vraćeno u zemlju, u Muzej Vojvodine.

- Nakon 29 godina pred građanima se ponovo našao „Blagoveštenski sabor“ kada su sredinom avgusta posetioci Muzeja Vojvodine imali eksluzivnu priliku da na jedan dan vide Bukovčanovo delo u Malom izložbenom salonu – kaže viša kustoskinja  Aleksandra Stefanov. - Reč o delu koje predstavlja kulturno nasleđe Srbije i koje ima izuzetan značaj za Vojvodinu, jer prikazuje jedan od značajnih događaja za srpski narod u dugoj borbi za slobodu i ujedinjenje. Iznenadili smo se velikim interesovanjem građana, a posebno nas je obradovalo da je značajan broj posetilaca pripadao mlađoj generaciji koji možda nisu bili ni rođeni kada je slika nestala.

Muzej Vojvodine je 15. aprila 1953. godine otkupio „Blagoveštenski sabor“ od Gige Stojnova iz Beograda i bilo je izložen u okviru stalne postavke stilskog nameštaja u dvorcu u Čelarevu od njenog otvaranja 1968. godine, pa sve do 1993. godine, kada je ukradena zajedno sa još tri slike i jednom kupom od cina.

- Nisu poznati detalji i počinioci krađe – objašnjava Aleksandra Stefanov naglašavajući da u to vreme nije postojao sistem bezbednosti kao danas, te da treba imati na umu da se krađa odigrala u turbulentnom političko-društvenom vremenu. - Ostao je sačuvan samo originali ram, pošto je slika izvađena i, kako pretpostavljamo, urolana radi lakšeg transporta, jer nisu uočeni tragovi sečenja platna, što je sjajno jer znači da je ostala istog formata.

Nakon nešto više od dve decenije od njenog nestanka, odnosno 2014. godine direktorka Spomen zbirke „Pavle Beljanski“ u Novom Sadu dobila je informaciju da se slika navodno nalazi u Sloveniji. Tada su obavešteni Muzej i policija, a umešao se Interpol u slučaj, ali nažalost nisu uspeli da uđu u trag ni slici ni trgovcu. Prema rečima naše sagovornice, o sudbini „Blagoveštenskog sabora“  nije se ništa znalo sve do aprila 2021. godine, kada je ponuđena na prodaju, a informacija je, preko posrednika, ovog puta, stigla u Galeriju Matice srpske u Novom Sadu koja je odmah obavestila kolege u Muzeju Vojvodine.

- Organizovali smo suret s osobom koja je tvrdila da je vlasnik slike, uzeli njegove podatke, sačinili dopis, uz opsežnu muzejsku dokumentaciju i uputili ga Ministarstvu kulture i informisanja, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i policijskoj upravi u Novom Sadu i nadali se najbolje ishodu – kaže Aleksandra Stefanov. - Slučaj je preuzela Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i tesno sarađivala s ministarstvom kulture i Muzejom. Slika je zaplenjena u Cirihu, u Švajcarskoj u kući čoveka koji nam ponudio otkup.

Kada je slika zaplenjena nadležno ministarstvo je odredilo stručnjake iz Narodnog muzeja u Beogradu koji su imali zadatak da potvrde autentičnost analizirajući potpis umetnika, potez četkice i druge pojedinosti. Ipak, tek slede fizičko -hemijske analize koje će nedvosmisleno potvrditi njenu originalnost.

- Slika je u solidnom stanju, ima manjih oštećenja i potrebno je „čišćenje“ – naglašava Aleksandra Stefanov. - Sad predstoje fizičko – hemijske analize, ali smo čak i bez njih uočili da je za ovih 30 godina u jednom trenutku bila urađena konzervacija. Pred našim stručnjacima je višemesečni posao, a nakon toga se nadam da će nam se ispuniti želja da organizujemo posebnu, tematsku izložbu na kojoj će umetnina imati centralno mesto i naći se na stalnoj postavci.

Blagoveštenski sabor naslikao je Vlaho Bukovac, jedan od najistaknutijih umetnika sa ovih prostora, povodom četrdesetogodišnjice Sabora na osnovu starije litografije izvedene prema originalnoj fotografiji Stefana Vulpea, novosadskog fotografa. Na njoj je predstavljen crkveno-narodni Sabor Srba kojim je predsedavao patrijarh Josif Rajačić, održan na Blagovesti  2. aprila 1861. godine u Sremskim Karlovcima. Na slici su prikazana 82 portreta učesnika Sabora, crkvenog klera, političkih stranaka i građana. Sliku je poručio Petar Nikolić, zagrebački trgovac umetninama i izdavač, sa namerom da je potom umnoži u vidu oleografije. Prema sklopljenom ugovoru, slika je izvedena tehnikom ulja na platnu, dimenzija 122 puta 192 centimetara i za svoj rad Bukovac je dobio 3.000 kruna.

 Silvia Kovač