Слика „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861” поново код куће

Иако новинске ступце пуне вести о спектакуларним крађама из највећих музеја на свету, ни Србија није „имуна“ на ту врсту врло уносног криминала. Дело Влаха Буковца из 1901. године, „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861“, које је украдено 28. новембра 1993. године са сталне поставке дворца у Челареву, депанданса Музеја Војводине, поново је код куће пошто је захваљујући темељној и заједничкој акцији српске и швајцарске полиције и тужилаштва за организовани криминал, Министарства културе и информисања Републике Србије и три установе културе, враћено у земљу, у Музеј Војводине.

- Након 29 година пред грађанима се поново нашао „Благовештенски сабор“ када су средином августа посетиоци Музеја Војводине имали екслузивну прилику да на један дан виде Буковчаново дело у Малом изложбеном салону – каже виша кустоскиња  Александра Стефанов. - Реч о делу које представља културно наслеђе Србије и које има изузетан значај за Војводину, јер приказује један од значајних догађаја за српски народ у дугој борби за слободу и уједињење. Изненадили смо се великим интересовањем грађана, а посебно нас је обрадовало да је значајан број посетилаца припадао млађој генерацији који можда нису били ни рођени када је слика нестала.

Музеј Војводине је 15. априла 1953. године откупио „Благовештенски сабор“ од Гиге Стојнова из Београда и било је изложен у оквиру сталне поставке стилског намештаја у дворцу у Челареву од њеног отварања 1968. године, па све до 1993. године, када је украдена заједно са још три слике и једном купом од цина.

- Нису познати детаљи и починиоци крађе – објашњава Александра Стефанов наглашавајући да у то време није постојао систем безбедности као данас, те да треба имати на уму да се крађа одиграла у турбулентном политичко-друштвеном времену. - Остао је сачуван само оригинали рам, пошто је слика извађена и, како претпостављамо, уролана ради лакшег транспорта, јер нису уочени трагови сечења платна, што је сјајно јер значи да је остала истог формата.

Након нешто више од две деценије од њеног нестанка, односно 2014. године директорка Спомен збирке „Павле Бељански“ у Новом Саду добила је информацију да се слика наводно налази у Словенији. Тада су обавештени Музеј и полиција, а умешао се Интерпол у случај, али нажалост нису успели да уђу у траг ни слици ни трговцу. Према речима наше саговорнице, о судбини „Благовештенског сабора“  није се ништа знало све до априла 2021. године, када је понуђена на продају, а информација је, преко посредника, овог пута, стигла у Галерију Матице српске у Новом Саду која је одмах обавестила колеге у Музеју Војводине.

- Организовали смо сурет с особом која је тврдила да је власник слике, узели његове податке, сачинили допис, уз опсежну музејску документацију и упутили га Министарству културе и информисања, Покрајинском секретаријату за културу и полицијској управи у Новом Саду и надали се најбоље исходу – каже Александра Стефанов. - Случај је преузела Служба за борбу против организованог криминала и тесно сарађивала с министарством културе и Музејом. Слика је заплењена у Цириху, у Швајцарској у кући човека који нам понудио откуп.

Када је слика заплењена надлежно министарство је одредило стручњаке из Народног музеја у Београду који су имали задатак да потврде аутентичност анализирајући потпис уметника, потез четкице и друге појединости. Ипак, тек следе физичко -хемијске анализе које ће недвосмислено потврдити њену оригиналност.

- Слика је у солидном стању, има мањих оштећења и потребно је „чишћење“ – наглашава Александра Стефанов. - Сад предстоје физичко – хемијске анализе, али смо чак и без њих уочили да је за ових 30 година у једном тренутку била урађена конзервација. Пред нашим стручњацима је вишемесечни посао, а након тога се надам да ће нам се испунити жеља да организујемо посебну, тематску изложбу на којој ће уметнина имати централно место и наћи се на сталној поставци.

Благовештенски сабор насликао је Влахо Буковац, један од најистакнутијих уметника са ових простора, поводом четрдесетогодишњице Сабора на основу старије литографије изведене према оригиналној фотографији Стефана Вулпеа, новосадског фотографа. На њој је представљен црквено-народни Сабор Срба којим је председавао патријарх Јосиф Рајачић, одржан на Благовести  2. априла 1861. године у Сремским Карловцима. На слици су приказана 82 портрета учесника Сабора, црквеног клера, политичких странака и грађана. Слику је поручио Петар Николић, загребачки трговац уметнинама и издавач, са намером да је потом умножи у виду олеографије. Према склопљеном уговору, слика је изведена техником уља на платну, димензија 122 пута 192 центиметара и за свој рад Буковац је добио 3.000 круна.

 Силвиа Ковач