Mirović: Odgovor Draganu Đilasu zašto ne treba uvesti sankcije Rusiji
NOVI SAD: Uz delimično razumevanje brige Dragana Đilasa za ekonomski razvoj u narednom periodu, koji može biti usporen činjenicom da najviše direktnih investicija dolazi iz zemalja Evropske unije, kao i zbog toga što politika uticajnih zemalja stoji iza kreiranja poslovnih odluka kompanija prilikom investiranja, uvođenje sankcija na duži rok bi Srbiji nanelo veliku političku i još veću ekonomsku štetu i to zato što bismo izgubili saveznike kada je reč o očuvanju integriteta naše zemlje.
Pojačale bi se političke tenzije u zemlji imajući u vidu da mnogi građani, bez obzira na interesne kalkulacije, jednostavno to vide kao čin suprotan moralu i dugom savezništvu i uperen protiv onog koji nas je podržavao u brojnim teškim trenucima savremene istorije. Setimo se samo veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
Uprkos nedopustivoj agresiji na suverenu Ukrajinu, čiji integritet Srbija podržava i koju je osudila, uvođenje sankcija Rusiji značilo bi političko ulaganje u evropski put bez rezervi, bez iskazivanja naših jasnih interesa na tom putu, priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije indirektno, podršku jedinstvenoj evropskoj spoljnoj politici, a da pritom nema ni naznaka da ćemo ikada nešto konkretno i opipljivo i istinito dobiti u smislu pristupanja EU osim malih komada šargarepe.
Treba dodati i pritiske, sasvim iracionalne, na Republiku Srpsku. I da li će sve to prestati uvođenjem sankcija ili će se možda i pojačati?
Ekonomski gubitak sa mnogo višom cenom gasa dodatno bi uticao na privredu, uz jak inflatorni pritisak koji se već oseća. Jednom rečju – ne nude ništa ako uvedemo sankcije, zapravo nude i manje od toga, a sankcijama samo povećavamo društvene raskole i dovodimo sebe u dvostruko ništa i dvostruko još manje od toga.
Moramo jednom zauvek da shvatimo da je jedini izlaz u vremenu pred nama u tome da vodimo svoju politiku sa jasnim i, ako hoćete, konkretnim interesima naše zemlje i nikoga više.
Pitanje je jednostavno iako je gotovo banalno, donekle i vulgarno. Ono glasi: šta nudite osim principa i prava kojih se ne držite pa ih i ne možete nuditi. Srbija za svaku odluku mora imati konkretne i jasne, merljive političke, ekonomske i finansijske razloge. Ostalo je priča za kuloare po stranim ambasadama u Beogradu.
