Мировић: Одговор Драгану Ђиласу зашто не треба увести санкције Русији
НОВИ САД: Уз делимично разумевање бриге Драгана Ђиласа за економски развој у наредном периоду, који може бити успорен чињеницом да највише директних инвестиција долази из земаља Европске уније, као и због тога што политика утицајних земаља стоји иза креирања пословних одлука компанија приликом инвестирања, увођење санкција на дужи рок би Србији нанело велику политичку и још већу економску штету и то зато што бисмо изгубили савезнике када је реч о очувању интегритета наше земље.
Појачале би се политичке тензије у земљи имајући у виду да многи грађани, без обзира на интересне калкулације, једноставно то виде као чин супротан моралу и дугом савезништву и уперен против оног који нас је подржавао у бројним тешким тренуцима савремене историје. Сетимо се само вета на британску резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама.
Упркос недопустивој агресији на суверену Украјину, чији интегритет Србија подржава и коју је осудила, увођење санкција Русији значило би политичко улагање у европски пут без резерви, без исказивања наших јасних интереса на том путу, признање независности Косова и Метохије индиректно, подршку јединственој европској спољној политици, а да притом нема ни назнака да ћемо икада нешто конкретно и опипљиво и истинито добити у смислу приступања ЕУ осим малих комада шаргарепе.
Треба додати и притиске, сасвим ирационалне, на Републику Српску. И да ли ће све то престати увођењем санкција или ће се можда и појачати?
Економски губитак са много вишом ценом гаса додатно би утицао на привреду, уз јак инфлаторни притисак који се већ осећа. Једном речју – не нуде ништа ако уведемо санкције, заправо нуде и мање од тога, а санкцијама само повећавамо друштвене расколе и доводимо себе у двоструко ништа и двоструко још мање од тога.
Морамо једном заувек да схватимо да је једини излаз у времену пред нама у томе да водимо своју политику са јасним и, ако хоћете, конкретним интересима наше земље и никога више.
Питање је једноставно иако је готово банално, донекле и вулгарно. Оно гласи: шта нудите осим принципа и права којих се не држите па их и не можете нудити. Србија за сваку одлуку мора имати конкретне и јасне, мерљиве политичке, економске и финансијске разлоге. Остало је прича за кулоаре по страним амбасадама у Београду.
