Ana Đurić kao Ana Karenjina
U Baletu Srpskog narodnog pozorišta u toku su prve probe baletske predstave „Ana Karenjina“ koju, prema istoimenom romanu Lava Nikolajeviča Tolstoja, i na muziku Petra Iljiča Čajkovskog, na scenu postavlja koreograf Krunislav Simić.
Osim koreografije i režije, Krunislav Simić je načinio i izbor muzike i piše libreto. U predstavi nastupaju solisti i ansambl Baleta, kao i Orkestar Srpskog narodnog pozorišta, kojim diriguje Mikica Jevtić. Premijera ovog baleta u dva čina planirana je za 14. maj, na sceni „Jovan Đorđević“ SNP-a.
Priču o najpoznatijoj Tolstojevoj junakinji Krunislav Simić, koji je na ovoj sceni postavio koreografije predstava „Kraljeva jesen”, „Majerling“ i „Dama s kamelijama“, te obnovio „Grka Zorbe“, odavno želi da radi i „Anu Karenjinu“. Upravo je mlada prvakinja Baleta SNP-a Ana Đurić ona koju Simić vidi kao savršenu umetnicu koja može da dočara kompleksnost intrigantnog i tragičnog lika Ane Karenjine. Uz nju, u ulozi mladog oficira Alekseja Vronskog je takođe prvak Baleta SNP-a Andrej Kolčeriu.
Ideja koreografa je da na scenu u potpunosti prenese Tolstojevu priču o ljubavi, napuštanju, strasti, izdaji, ostrašćenosti koje, u vrtlogu agonije i ekstaze, vode do potpunog uništenja, ne samo Ane, nego i svih koji je okružuju. Kostimi, koje kreira kostimografkinja Mirjana Stojanović Maurič, u stilu su epohe koju roman opisuje, ali donekle su osavremenjeni, „tek toliko da bi neometano pratili pokrete igrača“. Scenograf predstave je Saša Senković, a dizajner svetla je Marko Radanović. Asistent koreografa je Oksana Storožuk.
Krunislav Simić je kao igrač debitovao u Narodnom pozorištu u Beogradu u predstavi „Darinkin dar“, postepeno preuzimajući glavne muške uloge u klasičnom i savremenom repertoaru, a od 1988. godine bavi se koreografsko-režijskim radom. „Specifičan smisao za uobličavanje likova i snažna scenska ekspresija omogućili su mu da ostvari mnogobrojne značajne uloge u kojima je radio samostalno ili s baletskim ansamblima“. Za igračka dostignuća dobio je nagradu „Baletskog festivala“ u Ljubljani (1985, „Per Gint“) i dve Godišnje nagrade NP Beograd. Kao koreograf, nagrađen Zlatnom plaketom na Međunarodnom takmičenju koreografa u Novom Sadu (1988, „Pieta“), Godišnjom nagradom NP Beograd (1991, „Pokajnik“, 2006, „Kraljica Margo“), Godišnjom nagradom SNP-a (1992, “Kraljeva jesen“, 1994, „Grk Zorba“ i 2002, „Majerling“), Zlatnom medaljom „Jovan Đorđević“ 2011, i najvišim priznanjem u oblasti baletske umetnosti, koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije – nagradom „Dimitrije Parlić“ (1999, „Orfej u podzemlju“).
N. P-j.