Ана Ђурић као Ана Карењина
У Балету Српског народног позоришта у току су прве пробе балетске представе „Ана Карењина“ коју, према истоименом роману Лава Николајевича Толстоја, и на музику Петра Иљича Чајковског, на сцену поставља кореограф Крунислав Симић.
Осим кореографије и режије, Крунислав Симић је начинио и избор музике и пише либрето. У представи наступају солисти и ансамбл Балета, као и Оркестар Српског народног позоришта, којим диригује Микица Јевтић. Премијера овог балета у два чина планирана је за 14. мај, на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП-а.
Причу о најпознатијој Толстојевој јунакињи Крунислав Симић, који је на овој сцени поставио кореографије представа „Краљева јесен”, „Мајерлинг“ и „Дама с камелијама“, те обновио „Грка Зорбе“, одавно жели да ради и „Ану Карењину“. Управо је млада првакиња Балета СНП-а Ана Ђурић она коју Симић види као савршену уметницу која може да дочара комплексност интригантног и трагичног лика Ане Карењине. Уз њу, у улози младог официра Алексеја Вронског је такође првак Балета СНП-а Андреј Колчериу.
Идеја кореографа је да на сцену у потпуности пренесе Толстојеву причу о љубави, напуштању, страсти, издаји, острашћености које, у вртлогу агоније и екстазе, воде до потпуног уништења, не само Ане, него и свих који је окружују. Костими, које креира костимографкиња Мирјана Стојановић Маурич, у стилу су епохе коју роман описује, али донекле су осавремењени, „тек толико да би неометано пратили покрете играча“. Сценограф представе је Саша Сенковић, а дизајнер светла је Марко Радановић. Асистент кореографа је Оксана Сторожук.
Крунислав Симић је као играч дебитовао у Народном позоришту у Београду у представи „Даринкин дар“, постепено преузимајући главне мушке улоге у класичном и савременом репертоару, а од 1988. године бави се кореографско-режијским радом. „Специфичан смисао за уобличавање ликова и снажна сценска експресија омогућили су му да оствари многобројне значајне улоге у којима је радио самостално или с балетским ансамблима“. За играчка достигнућа добио је награду „Балетског фестивала“ у Љубљани (1985, „Пер Гинт“) и две Годишње награде НП Београд. Као кореограф, награђен Златном плакетом на Међународном такмичењу кореографа у Новом Саду (1988, „Пиета“), Годишњом наградом НП Београд (1991, „Покајник“, 2006, „Краљица Марго“), Годишњом наградом СНП-а (1992, “Краљева јесен“, 1994, „Грк Зорба“ и 2002, „Мајерлинг“), Златном медаљом „Јован Ђорђевић“ 2011, и највишим признањем у области балетске уметности, које додељује Удружење балетских уметника Србије – наградом „Димитрије Парлић“ (1999, „Орфеј у подземљу“).
Н. П-ј.