Nebojša Bradić: Spreman da pođe putem kojim se teže ide

Imamo posebnu priliku da vidimo deo predstave nastale po drami Nebojše Bradića, a inspirisane romanom „Tesla, portret među maskama“ Vladimira Pištala. Posebnost se ogleda u tome što će donekle biti prilagođena izvođenju na otvorenom, uz svetlosne efekte i druge sadržaje „Tesline svetlosne galerije“, u sklopu programa Dočeka 2022. i proglašenja Novog Sada Evropskom prestonicom kulture 13. januara. Izvođenje predstave „Tesla izumetnik“ na otvorenom biće retko ponovljiv događaj, slobodan za sve, koji podrazumeva i procesiju koja će se kretati ka Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, kao i performanse i usputne svetlosne instalacije.

- Izdvojili smo četrdesetak minuta koji čine jasnu celinu, tako da to nije samo fragment predstave, nego sublimirani glavni tok komada. Radi se o scenama koje prate osnovnu priču komada: Teslin odnos prema svojoj misiji, kapitalu, ženama, rodnom kraju i njegovom najvećem, a neostvarenom projektu Vardenklif, koji se završio bez željenog rezultata, a trebalo je da bude remek-delo. Poznato je da se nisu stekli uslovi i da taj projekat nije realizovan. Pričom o ovom nezavršenom delu hteli smo da ukažemo na jednog drugačijeg Teslu, jer se priče o njegovim uspešnim projektima koje je ostavio svetu već nalaze u knjigama i filmovima. Njegova težnja da ostvari bežični prenos energije je inspiracija za generacije koje će tek doći. Tesla je maštao o tome da svetlost i energiju učini dostupnim svima i tako reši čovečanstvo današnjih briga. Probleme energije i ekologije on je rešavao pre 120 godina – kaže za naš list Nebojša Bradić, reditelj ove predstave Srpskog narodnog pozorišta.

Praviti predstavu o Tesli i obuhvatati sve što je on radio, to je skoro pa besmisleno, a opisati ga jednom rečju, a da bude sveobuhvatno, to je gotovo pa nemoguće. Genije je jedna reč koju svi znamo, a vi ste dodali jednu drugu – izumetnik. Šta ona podrazumeva? Šta još obuhvata?

– Laza Kostić je Teslu nazvao Izumetnikom. Vrlo interesantna i provokativna reč, i zato sam njom naslovio komad. Istovremeno, uveo sam ideju Teslinog pozorišta, a pod ovim pojmom mislim na suštinu i smisao pozorišta – učiniti nevidljivo vidljivim. Od svojih ideja, nacrta i skica, Tesla je stvorio delo, i ta njegova kreacija se može porediti s umetničkim stvaralaštvom. Teslino pozorište uključuje svet koji on donosi sa sobom kao nasleđe iz zavičaja, ali i svet koji stvara u susretu sa drugačijom kulturom kakva je u bila američka. Teslina otkrića su mogla biti moguća baš tamo gde je stigao – u Njujorku „Pozlaćene ere“, kada su nade čovečanstva bile zasnovane na otkrićima. Naravno, za nas su bile interesantne dileme koje stvaralac, izumitelj, naučnik, ima u odnosu na svoj rad. U Teslinom slučaju one su bile veoma vidljive. On se odlučio za život usamljenika, tako je i stario, ali je sve vreme bio posvećen svom delu. Svesno je žrtvovao sve ono što život u svojoj punoći nudi: porodicu, ženu, decu, posed... Sve to je žrtvovao da bi bio posvećen svojim izumima.

Verovatno genijalni ljudi nemaju ni dilemu da li to da urade, da li da se posvete svom radu, već je i on to prosto smatrao normalnim?

– Mislim da je, kao i svaki čovek, i on imao iskušenja. Za nas je večito pitanje odnosa Tesle i žena. Taj odnos je vrlo specifičan i u tom smislu je, u komadu i predstavi, otvorena mogućnost izbora između onoga što podrazumeva veza sa ženom i nečega što je Teslina posvećenost delu. Posvetio se otkrivanju Velike tajne, a da bi to mogao, morao je, kao čovek koji se približava bogu, nešto da žrtvuje. O tome govorimo u predstavi.

On je čovek izvan vremena, ne samo po onome što je otvorio, čak i po idejama koje nisu ostvarene, ali čini se da mi njega danas suviše mitologizujemo. Svako učitava u njega ono što smatra da je najvažnije, i tu ima i neshvatanja. Kako ga nekako skloniti od toga, zaštititi?

– Braniti Teslu, u najplemenitijem smislu, znači razumevati njegov život i njegovo delo. Činjenica je da se mnogo toga projektuje u Teslu. Mnogo toga dolazi iz sfera koje nisu naučne, a nisu ni životne. Za naše prostore karakteristična je polarizacija u vezi sa Teslinim poreklom. On sam je to izrazio pripadništvom srpskom rodu i hrvatskoj domovini. Ne zaboravimo, međutim, da je Tesla živeo na periferiji Austrougarske monarhije. Zamislimo samo kako je pre sto i više godina izgledalo kada neko sa te evropske periferije dolazi u centar svetskih zbivanja. Kolika je to avantura za čoveka spremnog da krene na put i dođe u Njujork, gde je bilo moguće ostvarenje njegovih ideja. Možda je to i mogući odgovor na pitanje kako treba razumevati Teslu, pritom ne prisvajajući ga religijski, nacionalno ili politički, nego u njemu razumeti čoveka spremnog da pođe putem kojim se teže ide. On se opredelio za taj put, i on je išao tim putem, a taj je put na neki način i putokaz za mnoge druge.

Možda mi danas ne shvatamo kolika je to bila avantura?

– Destinacije su tada bile drugačije. Danas možete odleteti do Njujorka za pet ili šest sati, a tada je bilo potrebno mnogo više vremena. No, i rizika. Jer pad u siromaštvo je tada bio normalan, ali je, s druge strane, postojala i potreba da u SAD budu privučeni talentovani ljudi. Mi danas prema kapitalu imamo vrlo određen odnos, iz naše perspektive krajnje negativan. Velike korporacije, firme, nastoje da nadziru i kontrolišu sve što se u svetu dešava. I u Teslino doba je postojao takav nadzor, ali je postojala i spremnost na rizik. Danas bogati ljudi sve manje rizikuju kada ulaze u investicije koje će im doneti još veća bogatstva. Ova razlika između ljudi koji poseduju milijarde i onih koji imaju pregršt dolara, eura ili dinara, jako je velika. Takav je današnji svet. On više nema ideju napretka o kojoj se nekada maštalo na velikim svetskim izložbama, koja je podsticana konkurencijom. Govorimo i o krađama određenih projekata. Sam Tesla je imao taj slučaj u vezi s projektom radija, za koji je Markoni dobio Nobelovu nagradu, a Tesli je priznat tek posle smrti. Naknadna pravda nije uteha za izumitelja, ali bilo je takvo vreme. Veliki narativi nudili su i velike mogućnosti, ali su podrazumevali i velike prepreke. A narativ o svetu povezanom energijom koja je dostupna svima je san koji i dalje sanjamo. U našoj predstavi se to pokazuje u slici „Zlatni momci i devojke“, kada se tajkuni pitaju: „A šta ćemo mi raditi sa našim brojilima?“ Na kraj 19. i početak 20. veka danas gledamo kao na vreme kada je svet bio u fantastičnom uzletu i uspehu. Od tada do danas je prošlo mnogo ratova, ovoj našoj Zemlji je počinjeno mnogo stvari koje nas onespokojavaju i stvaraju brigu za budućnost generacija koje dolaze.

Zanimljiva je ta epizoda sa njim kao počasnim građaninom Novog Sada. Niti se to dovoljno pominje, niti znamo kako je i zašto došlo do toga, još uz podatak da nikada nije bio ovde...

– Mi sada ne možemo da vratimo duh vremena kada je to odlučeno, ali lepo je da u godinu kada Novi Sad postaje član lige gradova Evropskih prestonica kulture, ovaj grad ulazi sa pričom o Tesli. Pre svega zato što je Tesla bio građanin sveta. Predstava, a potom i instalacija koja će biti u Podgrađu, procesija i događaji koji će uslediti, sigurno će na poseban način osvetliti baš tu, davno anticipiranu vezu Tesle i Novog Sada.

Kako je došlo do dogovora sa fondacijom „Novi Sad EPK“ i ideje da se u okviru Dočeka izvede jedan deo predstave?

– Ideja komada „Tesla izumetnik“ inspirisana je knjigom „Tesla, portret među maskama“ Vladimira Pištala. Učinilo mi se da je logično da projekat o Tesli bude postavljen u najstarijem srpskom profesionalnom pozorištu u godini kad Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture. Predstavnici Fondacije EPK su prepoznali da je to važna i dobra prilika da „Tesla izumetnik“ bude deo programa manifestacije. Ideja da se na ulici Novog Sada događa pozorišna predstava, i to 31. decembra uveče, izazvala je određene kontroverze i pitanja: Ko će doći na predstavu? Zašto se to pravi napolju? Najveći izazov su atmosferske prilike koje ne moraju biti naklonjene takvom događaju. Tako je i sa navikama ljudi da to veče provode na potpuno opušten način. Ali, Novi Sad nije svake godine Evropska prestonica kulture i vredelo je rizikovati.

Počinjući ovaj komad rečenicom „Svemir stoji“, hteo sam da kažem da upravo u tom trenutku, na prelazu jedne u drugu godinu, svako od nas stoji pred zvezdanim nebom i za trenutak se pita gde je i kakvo je njegovo mesto u onome što je bilo, što jeste i što će biti. Tako počinje naša predstava. Siguran sam da će publika doći, jer želi da bude deo tog svemira u Novom Sadu.

Nataša Pejčić

- Predstava na otvorenom će imati formu koja je specifična upravo za to veče. Ona je prilagođena izvođenju pred nekoliko hiljada gledalaca. Spoj između teksta, muzike, plesa, pokreta, slike, projekcije, svetla, jeste nešto što će biti jedinstveno. U tom smislu, tehničke pripreme koje ovih dana imamo, usmerene su ka tome da se savlada taj prostor, i da se omogući interakcija gledalaca i predstave. U zatvorenom, na sceni „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta, predstava će imati drugačiju formu, mada ćemo u nju inkorporirati i izvesna iskustva s izvođenja na otvorenom. To je proces koji ide u oba pravca.

Svi segmenti pozorišnog spektakla su uključeni, i verujem da će oni, na svoj način, doprineti da publika sa tog mesta ponese jedan jedinstven doživljaj. Procesija koja kreće od scene na Bulevaru Mihajla Pupina, preko mosta „Duga“, asocira na srednjovekovne mirakule. Publika je tada, hodajući od jedne pozornice do druge, imala prilike da doživi određene sadržaje. Naša publika će, osvetljena Teslinim izumima, imati priliku da doživi jedinstven doček nove 2022. godine.