Omaž Milošu Crnjanskom

Na početku programa kojim ee obeleženo126 godina od rođenja velikog srpskog pisca i diplomate u ime Pokrajinske vlade i Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama govorila je Dragana Milošević, resorni sekretar.

„Velikom čoveku, koji je ostavio trajne zapise u srpskoj književnosti odajemo počast i ovo nije trenutak da kažemo sve što znamo o njemu, nego da se zapitamo i razmislimo šta to mi ostavljamo budućim generacijama u nasleđe, kao što je to nama ostavio on“, istakla je Dragana Milošević.

Ona je dodala da put kojim treba da se krene jeste onaj kojim je tada krenuo upravo Miloš Crnjanski, negujući pisanu reč, prenoseći misli u liriku i čuvajući identitet srpskog naroda tog vremena.

„Naša je obaveza i dužnost da u svim oblastima kulture prenesemo i ostavimo u amanet mlađim generacijama sve ono što je Crnjanski ostavio nama, da utabamo trajne staze i sačuvamo identitet naroda, jer to jeste kulturna budućnost naše države. Šta je kultura danas, koji su sve putevi i izazovi pred njom kako bi bila snažnija i još više vidljiva na svetskim kulturološkim mapama, jesu pitanja na koja svi zajedno treba da odgovorimo“, naglasila je Miloševićeva dodajući da u toj borbi moramo biti snažni i ambiciozni. U ime Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ pozdravne reči uputio je direktor Nenad Šaponja, koji je rekao da je to krovna kulturna institucija koja nosi ime ovog velikog pisca i da je sasvim prirodno što je posvećena čuvanju sećanja na lik i delo Miloša Crnjanskog, koji je na jedinstven način formirao naš osećaj kao nacije prema pesmi.

Miloš Crnjanski je rođen u Čongradu (današnja Mađarska) 26. oktobra 1893, odrastao je u Temišvaru gde se školovao. U leto 1912, upisao je Eksportnu akademiju u Rijeci, a posle toga je prešao na studije u Beč. Dalje planove prekinuo mu je Prvi svetski rat, u kom je, u austrougarskoj uniformi, isprva poslat na galicijski, a zatim na italijanski front. Posle rata, u Beogradu je upisao uporednu književnost kod Bogdana Popovića. Od 1935. i 1941, bio je u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu, gde je dočekao početak Drugog svetskog rata. Poratne godine proveo je u Londonu, u emigraciji, smatrajući da nije bezbedno da se vrati u komunističku Jugoslaviju. U Srbiju je konačno došao 1961, odrekavši se britanskog državljanstva koje je u međuvremenu dobio. Preminuo je u Beogradu 1977.

Sve što je pisao bilo je natopljeno dubokom lirikom koja i pored melanholije nosi večnu slutnju svetlosti, a iza njega ostala su velika dela srpske književnosti – od romana „Dnevnika o Čarnojeviću“, obe knjige „Seoba“, „Romana o Londonu“, preko poezije – zbirke pesama „Lirika Itake“, i dve velike poeme „Stražilovo“ i „Lament nad Beogradom“, do putopisnih tekstova poput „Pisama iz Pariza“, „Ljubavi u Toskani“ i mnogih drugih. Obeležavanje dana rođenja Miloša Crnjanskog je uvod u bogat program manifestacija i različitih multimedijalnih sadržaja koje će u narednim mesecima u čast ovog velikog pisca organizovati KCV „Miloš Crnjanski“.  

N. Popov