Омаж Милошу Црњанском

На почетку програма којим ее обележено126 година од рођења великог српског писца и дипломате у име Покрајинске владе и Секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама говорила је Драгана Милошевић, ресорни секретар.

„Великом човеку, који је оставио трајне записе у српској књижевности одајемо почаст и ово није тренутак да кажемо све што знамо о њему, него да се запитамо и размислимо шта то ми остављамо будућим генерацијама у наслеђе, као што је то нама оставио он“, истакла је Драгана Милошевић.

Она је додала да пут којим треба да се крене јесте онај којим је тада кренуо управо Милош Црњански, негујући писану реч, преносећи мисли у лирику и чувајући идентитет српског народа тог времена.

„Наша је обавеза и дужност да у свим областима културе пренесемо и оставимо у аманет млађим генерацијама све оно што је Црњански оставио нама, да утабамо трајне стазе и сачувамо идентитет народа, јер то јесте културна будућност наше државе. Шта је култура данас, који су све путеви и изазови пред њом како би била снажнија и још више видљива на светским културолошким мапама, јесу питања на која сви заједно треба да одговоримо“, нагласила је Милошевићева додајући да у тој борби морамо бити снажни и амбициозни. У име Културног центра Војводине „Милош Црњански“ поздравне речи упутио је директор Ненад Шапоња, који је рекао да је то кровна културна институција која носи име овог великог писца и да је сасвим природно што је посвећена чувању сећања на лик и дело Милоша Црњанског, који је на јединствен начин формирао наш осећај као нације према песми.

Милош Црњански је рођен у Чонграду (данашња Мађарска) 26. октобра 1893, одрастао је у Темишвару где се школовао. У лето 1912, уписао је Експортну академију у Ријеци, а после тога је прешао на студије у Беч. Даље планове прекинуо му је Први светски рат, у ком је, у аустроугарској униформи, испрва послат на галицијски, а затим на италијански фронт. После рата, у Београду је уписао упоредну књижевност код Богдана Поповића. Од 1935. и 1941, био је у дипломатској служби у Берлину и Риму, где је дочекао почетак Другог светског рата. Поратне године провео је у Лондону, у емиграцији, сматрајући да није безбедно да се врати у комунистичку Југославију. У Србију је коначно дошао 1961, одрекавши се британског држављанства које је у међувремену добио. Преминуо је у Београду 1977.

Све што је писао било је натопљено дубоком лириком која и поред меланхолије носи вечну слутњу светлости, а иза њега остала су велика дела српске књижевности – од романа „Дневника о Чарнојевићу“, обе књиге „Сеоба“, „Романа о Лондону“, преко поезије – збирке песама „Лирика Итаке“, и две велике поеме „Стражилово“ и „Ламент над Београдом“, до путописних текстова попут „Писама из Париза“, „Љубави у Тоскани“ и многих других. Обележавање дана рођења Милоша Црњанског је увод у богат програм манифестација и различитих мултимедијалних садржаја које ће у наредним месецима у част овог великог писца организовати КЦВ „Милош Црњански“.  

Н. Попов