Večeras na Nomusu: Remek-dela barokne muzike

Siunkovski je ovaj ansambl osnovao 2011.  i u samom njegovom nazivu „Instrumentalni glas” izrazio i spojio i svoje lične specijalnosti i aktivnosti violiniste, dirigenta i pevača. Na večerašnjem koncertu izvodiće remek-dela barokne muzike.

– Tokom studija sam se upoznao sa baroknim repertoarom i video koliko su bogate kompozicije, i kompozitori, iz tog doba, na primer Žan-Batista Akole, Fridrih Sajc, Žan-Mari Lekler, Johan Georg Piyendel ili Pijetro Lokateli, čiji je koncertni ciklus L’arte del Violino veoma uticajan. Tada sam se zapitao, kako bih stao pred Baha kao violinista kada ne znam repertoar i muziku njegovog vremena? Mislim da ni za Baha nije bilo dovoljno da svira samo Vivaldija ili Telemana – reči su Dmitrija Sinkovskog.

U njegovom svestranom umetničkom izrazu, savršeno su objedinjeni ruski virtuozitet i italijanska kantabilnost. Violinu je studirao na Moskovskom konzervatorijumu, kod Aleksandra Kirova, a dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, kod Tomislava Fačinija. Svoj vokalni talenat kontratenora brusio je kod Majkla Čansa, Jane Ivanilove i Mari Daveli, a predstavio na festivalima u Lucernu, Getingenu i Ludvigsburgu i u Boljšoj teatru u Moskvi, u vodećim ulogama u Hendlovim i Vivaldijevim operama. Danas intenzivno nastupa u sve tri uloge u Evropi, Rusiji, Kanadi, Aziji, Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Sam Sinkovski, inače, ne krije da mu je uzor Aleksandar Rudin, s kojim često i sarađuje.

– On je jedan od najboljih čelista koje znam, odličan pijanista i izuzetan dirigent. U svakom slučaju, nikad mi nije bilo do teatralnog efekta. Cilj nije da iznenadim publiku mojim raznim sposobnostima, već me prosto pokreće radnoznalost i želja da budem upotpunjeni muzičar i umetnik. Pratim ideal da Vinčijeve „univerzalne osobe“ takođe kao neki „univerzalni muzičar“. Recimo, kada sviram koncert za violinu i dirigujem istovremeno, to mi pomaže da pronađem dobar tempo i pravi zvuk orkestra. Isto tako i kada dirigujem pevačima, sada to mogu na drugačiji način, jer razumem i njihovu stranu, razumem bolje tehniku pevanja. Generalno, dirigovanje mi pruža više nego da sam samo instrumentalista ili pevač. Da do kraja života sviram samo pet ili deset koncerata za violinu, ne bih bio ispunjen – pojašnjava Dmitri Sinkovski.

Maestro, inače, i predaje violinu i violu na Konzervatorijumu u Moskvi. I ne krije da svojim đacima preporučuje i da pevaju...

- Naravno, ako imaju priliku za to. Ne moraju da nastupaju, ali da znaju osnove pevanja, zašto da ne. Često pričamo o violinskom vibratu, da li bi trebalo svirati barokni repertoar bez vibrata i tako dalje, a svako ko peva će primetiti da naše glasne žice vibrijaju same. Ovo znanje im može samo pomoći da bolje i prirodnije primene vibrato, a ne samo kao, recimo, specijalan efekat. Verujem u to da je svaki čovek talentovan, samo mora da otkrije za šta. Čak i ako nemate talenat za muziku, naravno da još uvek možete da probate, možete da vežbate satima svaki dan i verovatno ćete postići neke rezultate, ali biće to vrlo težak put. S druge strane, za jednog muzičara, vrlo je važno da je harizmatičan i to možete da naučite, ali ipak za tako nešto mislim da su geni važniji da bi vaša publika to osetila...

N. Pejčić