David Gutjeres, koreograf i igrač flamenka: Ples je bogatstvo

David Gutjeres je izuzetno rano, još u četvrtoj godini, započeo svoje putovanje u svet flamenka.

- Potomak sam generacija umetnika flamenka. Moja baka bila je plesačica u “Cuevas de Granada”, a sestra amaterska igračica flamenka. Od kad znam za sebe gledao sam sestru kako igra i slušao bakine priče iz tog vremena kada je bila igračica. I bez obzira na to što sam bio veoma mali, odlučio sam da krenem njihovim stopama. Bilo je to spontano, niko mi nije rekao da treba da postanem igrač, sam sam to hteo.

Kasnije tokom karijere, bili ste i solo plesač i nastupali ste kao prvi igrač u različitim baletskim ansamblima. Iz sadašnje perspektive, da li je karijera solo igrača jednostavnija od plesa u trupama? Da li je uopšte moguće biti igrač bez ansambla?

- To su veoma različite umetničke varijante. Plesanje u anasamblu zavisi od mnogo faktora i mnogo ljudi, sve je dvostruko teže, treba koordinirati mnogo ruku, nogu, pogleda. To su različiti svetovi, konkurencija je veoma jaka i to je veoma naporan posao.

Sa samo 20 godina bili ste član žirija na međunarodnim festivalima „Happy Planet “ i „La voz de Oro “.  To je svakako ogromno priznanje Vašem talentu i umeću. Ipak, da li ste to doživeli i kao teret zbog odgovornosti prema drugim igračima?

– Bila su to nezaboravna iskustva; iznad svega je bila čast predstavljati svoju zemlju na međunarodnom nivou. Nikada nisam mislio da mi tamo nije mesto pošto sam iza sebe imao već 16 godina profesionalne karijere i dovoljno iskustva da prenesem svoje vrednosti i rad. Ponekad jeste teško odlučiti, naročito kada ste svesni da ta odluka možda opredeljuje nečiju budućnosti. Ipak, najvažnije je biti fer i otvoreno reći onima koji nisu nagrađeni šta je presudilo i uveriti ih da ne odustaju i da je izuzetno važno da nastave marljivo da rade.

Okušali ste se kao koreograf i sarađivali sa ansamblima i pojedincima koji se bave sportovima koji u sebi sadrže elemente igre. Poznato je da ste sarađivali sa ukrajinskim timom sinhronizovanog plivanja, kao i sa svetskim šampionima umetničkog klizanja na koturaljkama. Da li se ova saradnja kasnije odrazila na vaš kreativni potencijal? Da li se i u kolikoj meri izmenio vaš pogled na igru nakon ovih novih iskustava?

- Priznanje je i ponos što olimpijski šampioni polažu pravo na vaše iskustvo i znanje. Ja cenim tu saradnju kao projekat zajedničkog učenja i mogućnost koja mi je pružena da naučim o veoma različitim aspektima u okviru umetnosti o kojoj nisam mnogo znao. Svaka osoba ili stil igre ili sporta ima različite mehanizme izražavanja sopstvene istorije i osećanja i to je ono što umetnost čini toliko bogatom.

Od 2017. postoji kompanija kojoj ste vi na čelu. Možete li nam reći kako birate saradnike?

- Važan zadataka rukovodioca Flamenko baleta iz Barselone upravo je izbor umetnika. Ansambl objavljuje javne audicije u zavisnosti od svojih potreba tokom određene godine i sezone, a može se desiti i da su nam potrebni kandidati za rezervne igrače tokom godine. A moji osnovni kriterijumi selekcije su jasni: Flamenko balet iz Barselone mora imati najbolje umetnike u gradu Barseloni i zato je to toliko težak zadatak. Naš ansambl je grupa u usponu i mi pružamo umetnicima priliku da unaprede svoje profesionalne karijere. Najbolji primer je naša sadašnja zamenica direktora Pola Sančez, koja je počela 2017. godine kao prateća igračica/cover dancer, a sada je prva igračica i zamenica direktora.

Svaki od Vaših programa ima i filozofsku, savremenu, etički veoma intrigantnu priču. Bavite se pojmovima kao što su strast, seksualna žudnja, greh, samoća, nesigurnost, egzistencijalna neuravnoteženost. Da li ove priče kreirate na osnovu nekih ličnih iskustava u savremenom svetu ili je to plod vaše mašte nastao opserviranjem sveta oko nas?

- U prethodnim projektima “Ponovno rađanje flamenka” (“Flamenco Reborn”) i “Novo vreme” (“New Time”) bio sam inspirisan iskustvima iz sopstvenog života i publici sam pričao priče koje sam proživeo u prošlosti. S “Luksuria“ (Flamenco Nights) sam pak želeo da odem dalje. Istraživao sam kako bih mogao publici da ispričam prave priče koje nas okružuju, ali se niko ne usuđuje da nam ih ispriča. Upravo to čini ovaj program tako bogatom i kreativnom opkladom.

Tijana Dujin