Andrej Korobejnikov: Verujem u svet uživo
BEOGRAD: Slavni ruski pijanista Andrej Korobejnikov održaće koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u okviru ciklusa “Steinway & Sons“ i izjavio Tanjugu da u doba pandemije i onlajn koncertnih sadržaja veruje u “svet uživo“.
Veoma smo srećni što imamo obiman i genijalan repertoar. Sviram dela koja mislim da su genijalna i koja me takođe čine veoma uzbuđenim... Svaki koncert je jedno putovanje, jedna priča, pa je svako delo predivno i uzbudljivo na svoj sopstveni način, izjavio je Korobejnikov.
Kako navodi, “Slike sa izložbe“ Modesta Musorgskog je “remek-delo koje ne pripada samo 19. veku, već i 22. i čak 23. veku“ - epohalno i stilistički je bezvremeno i u slušaocima otkriva još uvek neotkrivene fantazije.
Umetnik dodaje da mu se dopada kada mu posle koncerta ljudi prilaze da iskažu svoja mišljenja o različitim delima koje izvodi i što pritom ima prilike da vidi toliko različitih ličnosti sa toliko različitih mišljenja i ukusa.
Korobejnikov je na prve časove klavira krenuo sa pet godina, a samo tri godine kasnije debitovao je na svom prvom recitalu.
Moskovski konzervatorijum upisao je sa 15 godina, a paralelno sa njim i Pravni fakultet u Moskvi, a diplomu pravnika stekao je sa samo 17 godina.
Po njegovim rečima, teško je reći šta povezuje muziku i pravo.
Pravo je nauka. Vrlo je racionalno i logično, ali opet ima divnu konstrukciju, a ponekad i u istoriji muzike pronalazimo slične divne teorije o raznim stvarima... Takođe, srž prava su društveni odnosi i on je neka vrsta leka za izbegavanje konflikata u društvu... Mada, možda je muzika mnogo bolji lek za to, kaže Korobejnikov.
U vremenu aktuelne pandemije, kada preovladavaju tehnologija i onlajn sadržaji, Korobejnikov navodi da se nada da će nakon osvanuća toliko onlajn koncerata ljudi iznenada i svuda oko sebe početi da čuju živu muziku na mestima poput ulice, stanice, i drugih.
Ljudi će tada shvatiti da se klasična muzika ne može tek tako prenositi. Isto je i sa pozorišnim predstavama koje glumci igraju na daskama, nemoguće ih je preneti televizijskim putem... Morate biti tamo, morate to videti uživo i zapravo to osetiti, naglašava Korobejnikov i dodaje da bi ljudi trebalo da se vrate i samostalnom komponovanju muzike.
Po njegovim rečima, u zlatnom dobu klasične muzike to je bila suština - mnogo ljudi tada bili su amateri, ali kroz komponovanje i sviranje su razumeli dosta toga.
Verujem u svet uživo. To je kao čitanje Šekspira i Puškina - uvek je veoma duboko, pruža uživanje i čak i pomoć, i nikada neće zastareti, zaključuje Korobejnikov.