GLUMICA SNEŽANA SAVIĆ Jovanka je žena od dostojanstva i stava

Jovanku u starijim godinama otelotvorila je glumica Snežana Savić, koja je za naš list istakla da je ova serija pokušaj da se ozbiljno oslika tema koja je velika i koja, kako je istakla, verovatno nikada do kraja nije ispitana i otkrivena.

– Mnoge stvari će ostati tajna. To nije ništa neobično za tako jednu veliku istorijsku ličnost, kakav je bio Josip Broz Tito, koga prate i mnoge misterije, baš kao i Jovanka uz njega kao njegova supruga i kao žena koja je bila i borac i oficir i njemu potpuno odana. Autor scenarija, general Svetko Kovač, pokušao je da prikupi pretpostavljam svu raspoloživu građu za tu vrstu teme i da sa različitih aspekata pristupi što detaljnijoj analizi svih ličnosti koje su pripadale tom vremenu od Tita pa do Jovanke i naravno svih drugih istorijskih ličnosti – rekla je glumica Snežana Savić na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin.

Koliko je bilo izazovno naći se u koži žene koja je imala posebno mesto u Titovom životu i njegovoj vladavini i koja je uživala velike simpatije naroda?

– Veliki izazov. To je žena koja je obeležila jednu epohu, koja je do kraja ostala i tajna. Ona je kao ličnost ostala nedovoljno ispitana. Ja sam bila savremenik njihove vladavine i Titov pionir, a čak sam i recitovala pred kraj njegovog života 1976. godine u Domu sindikata na proslavi njegovog rođendana. Bili su glumci iz svih republika pa je napravljen prigodan recitala, a ja sam tada videla i Tita i Jovanku sa distance, ja sam bila na sceni, a oni u prvom redu.

Kakav su utisak oni tada ostavili na vas?

– Svi su oko njih pokazivali divljenje i jedno veliko poštovanje, pa tako i ja. Tada sam tek izašla sa fakulteta.

Ljudi su Jovanku voleli, ali su je drugačije tumačili. Za jedne je bila dostojanstvena žena, oličenje prave dame, a za druge tajanstvena, stroga i žena koja je sa sobom nosila tajnu. Kako ste vi na nju gledali pre snimanja serije, a kako danas? 

– Zaista sam joj se divila kao ženi, mislim da je bila svrstana u tri najlepše žene sveta. Još kao devojčica sam gledala u nju i njene prekrasne haljine. Ona je plenila tom svojom elegancijom i načinom ophođenja, načinom na koji se smejala, s tim prelepim osmehom, divnim zubima, prirodnom lepotom. Ona je zasenjivala sve, barem je to za mene tako izgledalo. Posmatrano očima jedne devojčice.

Za izgradnju lika morali ste dobro da zaronite u dubinu njene ličnosti i pročešljate sve delove njenog života. Čime ste se služili u pripremi lika?

– Sve što je bilo raspoloživo meni kao glumcu da ispitam i saznam - od Jutjuba do svih dostupnih podataka. Mnogo se šuškalo o njoj kao o strogoj ženi, perfekcionisti i pedantu velikom. Govorilo se da je bila i do te mere stroga da je bila u stanju da smenjuje ljude zbog neke male greške u neizvršavanju zadataka, koji su se ticali poslova koji su u vezi sa vođenjem domaćinstva. Nije imala milosti prema ljudima koji nisu bili na visini zadatka. Između redova, ali i slušajući kazivanje savremenika i ljudi koji su se sretali sa njom i koji su čak prisustvovali nekim scenama, shvatila sam da je bila jedna snažna ličnost. Žena od dostojanstva, digniteta i stava. Na kraju, ona se suprotstavila toj jednoj kliki, ako mogu tako da je nazovem, koja ju je, na kraju, i odvojila od Tita i oklevetala da škodi Titu i njegovom zdravlju i onda su ih razdvojili. Nikad Tito nije hteo da potpiše razvod, oni se nikada nisu razveli, ali su bili razdvojeni, a ona je do kraja života govorila da on nije mogao da se suprotstavi. Dakle, ona je mnogo toga znala, shvatala, bila je mudra. Ja je u seriji igram od njene 56. godine, što će biti prikazano od 5. epizode pa do kraja. To je period u kojem je ona doživela torturu, kada je izbacuju, kada je policija vodi i živi u toj vlažnoj kući, bez grejanja, obespravljena, oklevetana, uzurpiranim ličnim stvarima. Njoj se desila antička drama - od tog raskošnog života - od zvezda do trnja, kako je ona govorila. Ali, uvek je apostrofirala da je živela iz inata, da je htela da živi...

Iako ćemo vas u igranom delu gledati tek od 5. epizode sve vreme se kroz seriju čuje vaš glas i vi pripovedate celu priču. Kako ste uvežbavali njen glas?  

– Da, ja pričam, a mnogi su mislili da to ona govori (smeh) i da su oni nabavili fono snimak. Međutim, postoji samo jedan fono snimak, koji sam ja, naravno, noćima preslušavala, želeći da skinem njenu intonaciju. Ona je tako malo razvlačila, malo se „mazila“ dok je govorila. Trudila sam se da to donesem sa merom, da ne zvuči kao karikatura, nego da bude uverljivo i da oni koji su je poznavali i koji su imali priliku i čast i sreću da takvu ženu vide u životu i da sa njom popričaju, to i prepoznaju.

Nastavljeno je i snimanje serije „Igra sudbine“. Kako će se priča sa baronicom Donkom Desaeli dalje razvijati?

– Nažalost, bez našeg Brunera kojeg je igrao Nenad Nenadović, koji je preminuo. Sa njim sam imala scene i to nas je sve potpuno ostavilo nemim i toliko nas pogodilo. Ja sam, kada sam saznala tu vest, potpuno bila dezorijentisana. Ne mogu da verujem da je ta pošast tolika da tako kosi, da nam odlaze ljudi, da čovek ne može uopšte da dođe sebi. To je jedan veliki gubitak, najpre za njegovu porodicu, a onda i za nas koji smo ga poznavali i voleli. Tako da ne znam kako će se serija dalje razvijati. Uglavnom, mi završavamo te poslednje epizode koje Žarko Jokanović tako maštovito raspisuje da ne može prosto niko da veruje koliko čovek ima mašte (smeh) i koliko je neumoran u tome da stalno nešto novo izmišlja. Mi sami i ne znamo kako će se završiti sudbina svih nas.

Ali, mora se priznati da ste i onaj njen govor kroz smeh pogodili...

– Hvala vam na tome puno. Ja sam melodiju skidala. Ona je ponekad umela da iskoči iz intonacije, a pošto sam sluhista, jer se bavim i muzikom, to sam noćima slušala da uhvatim melodiju, a to mnogo doprinosi oslikavanju lika, ne samo pokret i pojava. Dobro, ja sam tu imala sreću da je fizička sličnost očigledna, ali i maska je fantastična zaista.

Većina serija u kojima ste igrali naišle su na odličan prijem kod publike, ali ima i onih koje nisu ispunile očekivanja. Kako uspevate da održite svoj ugled i profesionalnost u inflaciji kvaliteta u današnjoj produkciji? 

– Hvala vam puno na tom zapažanju. Ne znam šta da vam kažem, to se dešava. Glumac je danas prinuđen da prihvata sve, a nije to ni loše da se sve prihvati. Uzmeš da radiš, a nikad ne znaš šta će da izađe iz toga. Nekad izađe dobro, a nekad baš i ne tako dobro, ali za glumca je najvažnije da radi i da se, naravno, trudi da ono što uradi daje rezultat. Osim talenta, koji se podrazumeva u ovom poslu, mnogo znači i sreća da se nađete na nekom mestu u pravom trenutku da vas pozove neko ko je bitan za vas i da vam se sve kockice poslože i da se desi čudo da nešto bude jako dobro i da se gleda.

Serija „Zlatni dani“ u kojoj ste igrali imala je marketing, sjajne glumce i vrsni scenario koji je napisao Gordan Mihić, ali nije doživela uspeh. Šta mislite zbog čega joj publika nije dala šansu?

– Pa bila je sklonjena. Željko Mitrović, koji je bio u produkciji je sklonio seriju, jer rejting nije dostizao dovoljno šerova. Oni su smatrali da to nije dovoljno i da nije ispunilo očekivanja. Ne znam, takav je sticaj okolnosti, možda i nesrećnih, bio da se žurilo i da se to njemu učinilo tako. Međutim, ta serija je pozvana na filmski festival u Sarajevu. Kako su to tamo prepoznali kao kvalitet, a ovde u Srbiji su kao kvalitet prepoznate turske serije? Pre gledamo neke nebulozne turske serije, nego naše domaće sa tako velikim autorom kao što je Gordan Mihić. Meni je to neshvatljivo. Zar nije vrednije da gledamo naše, pa neka bude i lošije,  nego da gledaš tursku seriju? To su naše okolnosti, naš svet, naše situacije... Željko je čovek privatnik i ima pravo da radi šta hoće, ali zašto se to dogodilo sa našom serijom? Da li je to sticaj okolnosti, da li je bila žurba, da li je i montaža malo zakazala? Ne znam! Mnogo mi je žao mi smo se svi trudili, dobra je i glumačka ekipa. Tekst jeste malo arhaičan jer je pisan davno i trebalo je malo da se adaptira, ali mislim da je ideja i bila da to zaliči na neka stara vremena. Željko je skinuo sa programa, a onda se emitovala na Superstar TV, ali to nisu mogli svi da isprate, jer nemaju operatera koji emituje taj program.

Gledale su se i vaše uloge osamdesetih i devedesetih godina, kada ste  doživeli ogromnu popularnost igrajući u domaćim porodičnim TV serijama, a i danas ste angažovani u najpopularnijim TV formatima. Da li je ovo vaše doba, sada kada imate ozbiljnu kilometražu u poslu iza sebe ili ono koje je bilo ranije?

– Tada smo bili Jugoslavija, jedna velika celina, a sada smo rascepkani. Pitanje je koliko to sada doseže, kao što je dosezalo ranije. Mada, dobro, sve je dostupno danas. Ranije je, čini mi se, imalo veću težinu...

Vladimir Bijelić

foto: Ksenija Ćuk