ГЛУМИЦА СНЕЖАНА САВИЋ Јованка је жена од достојанства и става

Јованку у старијим годинама отелотворила је глумица Снежана Савић, која је за наш лист истакла да је ова серија покушај да се озбиљно ослика тема која је велика и која, како је истакла, вероватно никада до краја није испитана и откривена.

– Многе ствари ће остати тајна. То није ништа необично за тако једну велику историјску личност, какав је био Јосип Броз Тито, кога прате и многе мистерије, баш као и Јованка уз њега као његова супруга и као жена која је била и борац и официр и њему потпуно одана. Аутор сценарија, генерал Светко Ковач, покушао је да прикупи претпостављам сву расположиву грађу за ту врсту теме и да са различитих аспеката приступи што детаљнијој анализи свих личности које су припадале том времену од Тита па до Јованке и наравно свих других историјских личности – рекла је глумица Снежана Савић на почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин.

Колико је било изазовно наћи се у кожи жене која је имала посебно место у Титовом животу и његовој владавини и која је уживала велике симпатије народа?

– Велики изазов. То је жена која је обележила једну епоху, која је до краја остала и тајна. Она је као личност остала недовољно испитана. Ја сам била савременик њихове владавине и Титов пионир, а чак сам и рецитовала пред крај његовог живота 1976. године у Дому синдиката на прослави његовог рођендана. Били су глумци из свих република па је направљен пригодан рецитала, а ја сам тада видела и Тита и Јованку са дистанце, ја сам била на сцени, а они у првом реду.

Какав су утисак они тада оставили на вас?

– Сви су око њих показивали дивљење и једно велико поштовање, па тако и ја. Тада сам тек изашла са факултета.

Људи су Јованку волели, али су је другачије тумачили. За једне је била достојанствена жена, оличење праве даме, а за друге тајанствена, строга и жена која је са собом носила тајну. Како сте ви на њу гледали пре снимања серије, а како данас? 

– Заиста сам јој се дивила као жени, мислим да је била сврстана у три најлепше жене света. Још као девојчица сам гледала у њу и њене прекрасне хаљине. Она је пленила том својом елеганцијом и начином опхођења, начином на који се смејала, с тим прелепим осмехом, дивним зубима, природном лепотом. Она је засењивала све, барем је то за мене тако изгледало. Посматрано очима једне девојчице.

За изградњу лика морали сте добро да зароните у дубину њене личности и прочешљате све делове њеног живота. Чиме сте се служили у припреми лика?

– Све што је било расположиво мени као глумцу да испитам и сазнам - од Јутјуба до свих доступних података. Много се шушкало о њој као о строгој жени, перфекционисти и педанту великом. Говорило се да је била и до те мере строга да је била у стању да смењује људе због неке мале грешке у неизвршавању задатака, који су се тицали послова који су у вези са вођењем домаћинства. Није имала милости према људима који нису били на висини задатка. Између редова, али и слушајући казивање савременика и људи који су се сретали са њом и који су чак присуствовали неким сценама, схватила сам да је била једна снажна личност. Жена од достојанства, дигнитета и става. На крају, она се супротставила тој једној клики, ако могу тако да је назовем, која ју је, на крају, и одвојила од Тита и оклеветала да шкоди Титу и његовом здрављу и онда су их раздвојили. Никад Тито није хтео да потпише развод, они се никада нису развели, али су били раздвојени, а она је до краја живота говорила да он није могао да се супротстави. Дакле, она је много тога знала, схватала, била је мудра. Ја је у серији играм од њене 56. године, што ће бити приказано од 5. епизоде па до краја. То је период у којем је она доживела тортуру, када је избацују, када је полиција води и живи у тој влажној кући, без грејања, обесправљена, оклеветана, узурпираним личним стварима. Њој се десила античка драма - од тог раскошног живота - од звезда до трња, како је она говорила. Али, увек је апострофирала да је живела из ината, да је хтела да живи...

Иако ћемо вас у играном делу гледати тек од 5. епизоде све време се кроз серију чује ваш глас и ви приповедате целу причу. Како сте увежбавали њен глас?  

– Да, ја причам, а многи су мислили да то она говори (смех) и да су они набавили фоно снимак. Међутим, постоји само један фоно снимак, који сам ја, наравно, ноћима преслушавала, желећи да скинем њену интонацију. Она је тако мало развлачила, мало се „мазила“ док је говорила. Трудила сам се да то донесем са мером, да не звучи као карикатура, него да буде уверљиво и да они који су је познавали и који су имали прилику и част и срећу да такву жену виде у животу и да са њом попричају, то и препознају.

Настављено је и снимање серије „Игра судбине“. Како ће се прича са бароницом Донком Десаели даље развијати?

– Нажалост, без нашег Брунера којег је играо Ненад Ненадовић, који је преминуо. Са њим сам имала сцене и то нас је све потпуно оставило немим и толико нас погодило. Ја сам, када сам сазнала ту вест, потпуно била дезоријентисана. Не могу да верујем да је та пошаст толика да тако коси, да нам одлазе људи, да човек не може уопште да дође себи. То је један велики губитак, најпре за његову породицу, а онда и за нас који смо га познавали и волели. Тако да не знам како ће се серија даље развијати. Углавном, ми завршавамо те последње епизоде које Жарко Јокановић тако маштовито расписује да не може просто нико да верује колико човек има маште (смех) и колико је неуморан у томе да стално нешто ново измишља. Ми сами и не знамо како ће се завршити судбина свих нас.

Али, мора се признати да сте и онај њен говор кроз смех погодили...

– Хвала вам на томе пуно. Ја сам мелодију скидала. Она је понекад умела да искочи из интонације, а пошто сам слухиста, јер се бавим и музиком, то сам ноћима слушала да ухватим мелодију, а то много доприноси осликавању лика, не само покрет и појава. Добро, ја сам ту имала срећу да је физичка сличност очигледна, али и маска је фантастична заиста.

Већина серија у којима сте играли наишле су на одличан пријем код публике, али има и оних које нису испуниле очекивања. Како успевате да одржите свој углед и професионалност у инфлацији квалитета у данашњој продукцији? 

– Хвала вам пуно на том запажању. Не знам шта да вам кажем, то се дешава. Глумац је данас принуђен да прихвата све, а није то ни лоше да се све прихвати. Узмеш да радиш, а никад не знаш шта ће да изађе из тога. Некад изађе добро, а некад баш и не тако добро, али за глумца је најважније да ради и да се, наравно, труди да оно што уради даје резултат. Осим талента, који се подразумева у овом послу, много значи и срећа да се нађете на неком месту у правом тренутку да вас позове неко ко је битан за вас и да вам се све коцкице посложе и да се деси чудо да нешто буде јако добро и да се гледа.

Серија „Златни дани“ у којој сте играли имала је маркетинг, сјајне глумце и врсни сценарио који је написао Гордан Михић, али није доживела успех. Шта мислите због чега јој публика није дала шансу?

– Па била је склоњена. Жељко Митровић, који је био у продукцији је склонио серију, јер рејтинг није достизао довољно шерова. Они су сматрали да то није довољно и да није испунило очекивања. Не знам, такав је стицај околности, можда и несрећних, био да се журило и да се то њему учинило тако. Међутим, та серија је позвана на филмски фестивал у Сарајеву. Како су то тамо препознали као квалитет, а овде у Србији су као квалитет препознате турске серије? Пре гледамо неке небулозне турске серије, него наше домаће са тако великим аутором као што је Гордан Михић. Мени је то несхватљиво. Зар није вредније да гледамо наше, па нека буде и лошије,  него да гледаш турску серију? То су наше околности, наш свет, наше ситуације... Жељко је човек приватник и има право да ради шта хоће, али зашто се то догодило са нашом серијом? Да ли је то стицај околности, да ли је била журба, да ли је и монтажа мало заказала? Не знам! Много ми је жао ми смо се сви трудили, добра је и глумачка екипа. Текст јесте мало архаичан јер је писан давно и требало је мало да се адаптира, али мислим да је идеја и била да то заличи на нека стара времена. Жељко је скинуо са програма, а онда се емитовала на Суперстар ТВ, али то нису могли сви да испрате, јер немају оператера који емитује тај програм.

Гледале су се и ваше улоге осамдесетих и деведесетих година, када сте  доживели огромну популарност играјући у домаћим породичним ТВ серијама, а и данас сте ангажовани у најпопуларнијим ТВ форматима. Да ли је ово ваше доба, сада када имате озбиљну километражу у послу иза себе или оно које је било раније?

– Тада смо били Југославија, једна велика целина, а сада смо расцепкани. Питање је колико то сада досеже, као што је досезало раније. Мада, добро, све је доступно данас. Раније је, чини ми се, имало већу тежину...

Владимир Бијелић

фото: Ксенија Ћук