Premijera predstave „Demokratija” u Ujvideki sinhazu

Predstavu “Demokratija” prema tekstu Josifa Brodskog, režirao je Veljko Mićunović, koji je tekst i adaptirao uz pomoć dramaturga Slobodana Obradovića.

- Možda zvuči malo patetično nazvati ga istorijskim činom, ali ovo je nešto više od koprodukcione premijere - izjavio je juče upravnik Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz Valentin Vencel. - Ovo je ulaznica u društvo etičnih i izuzetno kvalitetnih, humanih ljudi. Beogradska premijera već je imala dobar prijem i kod kritike i kod publike, pa ću i naglasiti da je vrednost predstave “Demokratija” zajedništvo. Mi u teatru ne proizvodimo samo predstave, ne realizujemo samo projekte. Oni služe kao instrument za stvaranje misli, emocija. Živimo u opterećenom svetu, tako doprinosimo da nam bude lakše.

Za reditelja Veljka Mićunovića Vencelove reči nisu bile patetične, jer je i on podelio isto mišljenje sa novinarima okupljenim pred novosadsku premijeru. Mićunović je praksu saradnje između pozorišta nazvao oblikom participacije putem koje su svi dobili sjajne rezultate.

- Brodski je napisao tekst koji nije primarno pozorišni, ali je provokativan i kopa duboko po strukturi fenomena demokratije, od autorovog disidentskog momenta, pa do onoga što mi znamo kao savremeni trenutak - rekao je Mićunović. - Šta nam znači demokratija, da li je primenjena ili pregažena novim sistemom vrednosti, neka su od pitanja koja su nas pokretala.

Veljko Mićunović je naveo da predstava ima niz scena kao poglavlja koja se bave demokratijom kao utopijom, autokratijom, kes Jugoslavijom, ali i Evropskom unijom. U svemu tome intrigiralo ga je suočavanje sa tim dokle smo danas stigli i da li je demokraija zloupotrebljena kao i mnoge druge, velike ideje.

Ozren Grabarić, glumac iz Hrvatske koji je takođe bio deo inkluzivnog procesa, inspirisano je govorio o teatru kao mestu susreta i spajanja, mestu na kojem se gube godine, polovi, nacionalnosti, a jezik postaje čista ljudska misao i emocija.

- Jako mi puno znači ova saradnja i privatno i profesionalno. proširio sam krug prijatelja i sarađivao sa ljudima čija je istorija i pozorišna škola drugačija, a to me uzbuđuje i hrani. Sve više ljudi izlazi iz svojih dvorišta i to je deo tog teatarskog sna - kaže Grabarić, koji u predstavi “Demokratija” igra predsednika jedne neznatne i nebitne države koja preko noći implementira demokratiju i do kraja traži način da je pobedi ili izgubi.

Za glumce Arpada Mesaroša i Gabora Ponga saradnja sa ansamblom Beogradskog dramskog pozorišta pojačanim Ozrenom Grabarićem, pogotovo sa rediteljem koji zna šta hoće i kako do toga da dođe, bila je za poželeti.

- Kad može da se uspostavi demokratija? Onda kad su pojedinci spremni da poštuju zakone, a to je već utopija - podelio je Mesaroš jednu od misli iz radnog procesa.

Glumice Ivana Nikolić i Tamara Aleksić takođe su bile srećne zbog otvaranja pozorišta jednih prema drugima, jer se tako onemogućava stagniranje, šire se vidici i otvaraju novi prostori.       

        I. Burić