Премијера представе „Демократија” у Ујвидеки синхазу

Представу “Демократија” према тексту Јосифа Бродског, режирао је Вељко Мићуновић, који је текст и адаптирао уз помоћ драматурга Слободана Обрадовића.

- Можда звучи мало патетично назвати га историјским чином, али ово је нешто више од копродукционе премијере - изјавио је јуче управник Новосадског позоришта/Ујвидеки синхаз Валентин Венцел. - Ово је улазница у друштво етичних и изузетно квалитетних, хуманих људи. Београдска премијера већ је имала добар пријем и код критике и код публике, па ћу и нагласити да је вредност представе “Демократија” заједништво. Ми у театру не производимо само представе, не реализујемо само пројекте. Они служе као инструмент за стварање мисли, емоција. Живимо у оптерећеном свету, тако доприносимо да нам буде лакше.

За редитеља Вељка Мићуновића Венцелове речи нису биле патетичне, јер је и он поделио исто мишљење са новинарима окупљеним пред новосадску премијеру. Мићуновић је праксу сарадње између позоришта назвао обликом партиципације путем које су сви добили сјајне резултате.

- Бродски је написао текст који није примарно позоришни, али је провокативан и копа дубоко по структури феномена демократије, од ауторовог дисидентског момента, па до онога што ми знамо као савремени тренутак - рекао је Мићуновић. - Шта нам значи демократија, да ли је примењена или прегажена новим системом вредности, нека су од питања која су нас покретала.

Вељко Мићуновић је навео да представа има низ сцена као поглавља која се баве демократијом као утопијом, аутократијом, кес Југославијом, али и Европском унијом. У свему томе интригирало га је суочавање са тим докле смо данас стигли и да ли је демокраија злоупотребљена као и многе друге, велике идеје.

Озрен Грабарић, глумац из Хрватске који је такође био део инклузивног процеса, инспирисано је говорио о театру као месту сусрета и спајања, месту на којем се губе године, полови, националности, а језик постаје чиста људска мисао и емоција.

- Јако ми пуно значи ова сарадња и приватно и професионално. проширио сам круг пријатеља и сарађивао са људима чија је историја и позоришна школа другачија, а то ме узбуђује и храни. Све више људи излази из својих дворишта и то је део тог театарског сна - каже Грабарић, који у представи “Демократија” игра председника једне незнатне и небитне државе која преко ноћи имплементира демократију и до краја тражи начин да је победи или изгуби.

За глумце Арпада Месароша и Габора Понга сарадња са ансамблом Београдског драмског позоришта појачаним Озреном Грабарићем, поготово са редитељем који зна шта хоће и како до тога да дође, била је за пожелети.

- Кад може да се успостави демократија? Онда кад су појединци спремни да поштују законе, а то је већ утопија - поделио је Месарош једну од мисли из радног процеса.

Глумице Ивана Николић и Тамара Алексић такође су биле срећне због отварања позоришта једних према другима, јер се тако онемогућава стагнирање, шире се видици и отварају нови простори.       

        И. Бурић