Jezikomanija: „Vatrena voda” u srpskom jeziku

Povod je bila TV emi­si­ji u ko­joj su spo­mi­nja­li vr­ste ra­ki­ja. Re­ko­še, pi­li su ne­ku do­bru ra­ki­ju, du­nje­va­ča se zo­ve... Ovaj dru­gi re­če, du­njo­va­ča... A ka­ko bi stvar­no tre­ba­lo?

Da li je du­njo­va­ča (kao lo­za-lo­zo­va­ča) ili du­nje­va­ča (kao kaj­si­ja-kaj­si­je­va­ča)? A šta sa di­ja­le­kat­skim dgu­nja?

Ako ma­lo za­gre­be­te po knji­ga­ma, po­pri­ča­te s po­zna­va­o­ci­ma pro­na­ći će­te sa­mo ove ob­li­ke: „du­nja“, „ra­ki­ja od du­nja“, „du­nje­va­ča“, a „du­njo­va­če“ - nig­de!

Ra­ki­ja od ja­bu­ke je ja­bu­ko­va­ča. Od vi­šnje, vi­šnje­va­ča, od kru­ške, kru­ško­va­ča. Po­sto­ji ra­ki­ja od ma­li­ne, ma­li­no­va­ča. I, da ne za­bo­ra­vim šlji­vu, ču­ve­nu šlji­vo­vi­cu (u iz­ve­snim slu­ča­je­vi­ma šlji­vo­vi­ca se mo­že pra­vi­ti i od su­vih šlji­va). Kle­ko­va­ča je vr­sta ra­ki­je od šlji­ve ko­joj se do­da­ju plo­do­vi bilj­ke kle­ka. Za­tim, bre­sko­va­ča i ne­za­bo­rav­na lin­cu­ra ko­ja se pra­vi od isto­i­me­ne pla­nin­ske bilj­ke.

Po­go­di­te na­zi­ve bi­lja­ka od ko­jih su na­sta­le sle­de­će ra­ki­je: du­do­va­ča, tre­šnje­va­ča, vi­šnje­va­ča, ja­go­da­ča, ku­pi­no­va­ča... Uh, za­bo­ra­vih gro­žđe... to je lo­zo­va­ča!

Evo još ma­lo po­da­ta­ka za zna­ti­želj­ne: vi­ski se do­bi­ja od ra­ži, vot­ka od krom­pi­ra, sa­ke - ja­pan­ska ra­ki­ja od pi­rin­ča, a korn - ne­mač­ka ra­ki­ja od ži­ta...

Ja uvek na­ru­čim kajsiju i ko­no­bar me sa­vr­še­no raz­u­me!

Na­ta­ša Mir­ko­vić