Jezikomanija: „Vatrena voda” u srpskom jeziku
Nedavno sam s kolegama načela priču o rakijama...Ne, nismo se „zarakijali”...
Povod je bila TV emisiji u kojoj su spominjali vrste rakija. Rekoše, pili su neku dobru rakiju, dunjevača se zove... Ovaj drugi reče, dunjovača... A kako bi stvarno trebalo?
Da li je dunjovača (kao loza-lozovača) ili dunjevača (kao kajsija-kajsijevača)? A šta sa dijalekatskim dgunja?
Ako malo zagrebete po knjigama, popričate s poznavaocima pronaći ćete samo ove oblike: „dunja“, „rakija od dunja“, „dunjevača“, a „dunjovače“ - nigde!
Rakija od jabuke je jabukovača. Od višnje, višnjevača, od kruške, kruškovača. Postoji rakija od maline, malinovača. I, da ne zaboravim šljivu, čuvenu šljivovicu (u izvesnim slučajevima šljivovica se može praviti i od suvih šljiva). Klekovača je vrsta rakije od šljive kojoj se dodaju plodovi biljke kleka. Zatim, breskovača i nezaboravna lincura koja se pravi od istoimene planinske biljke.
Pogodite nazive biljaka od kojih su nastale sledeće rakije: dudovača, trešnjevača, višnjevača, jagodača, kupinovača... Uh, zaboravih grožđe... to je lozovača!
Evo još malo podataka za znatiželjne: viski se dobija od raži, votka od krompira, sake - japanska rakija od pirinča, a korn - nemačka rakija od žita...
Ja uvek naručim kajsiju i konobar me savršeno razume!
Nataša Mirković