Jovici Aćinu nagrada „Milovan Vidaković”

Zbog aktuelne epidemiološke situacije festival se održava bez publike u onlajn formi, a program je dostupan na Jutjub kanalu KCNS. “Prosefest” je otvorio Bojan Panaotović, direktor KCNS ukazujući da na ovom festivalu dolazi do ključne tačke u književnosti, a to je da se pre svega mladi ljudi podstaknu da čitaju, što je i njegova osnovna misija. “Prosefeset” je, po njegovim rečima, nešto po čemu se Novi Sad prepoznaje u ozbiljnim krugovima, čak i nobelovaca, kao fantastično važna tačka na kulturnoj mapi.

Međunarodna književna nagrada, nazvana po tvorcu modernog srpskog romana iz 19. veka Milovanu Vidakoviću, ove godine je pripala poznatom pripovedaču, esejisti i romanopiscu Jovici Aćinu. Predstavljajući Aćinovo bogato književno i prevodilačko stvaralaštvo i svestranu aktivnost kao urednika časopisa i izdavačkih kuća, Nedeljko Mamula, predsednik Organizacionog odbora “Prosefesta”, je ukazao da je on 13. dobitnik ovog priznanja i četvrti iz Srbije. Iako ne spada u popularne pisce, kao što je to bio Vidaković u svoje vreme, Aćin je kao “jeretik u oltaru”, kako je nazvana knjiga Svetislava Jovanova o ovom piscu, zadužen za izvesnu skupinu ljudi koji ga verno prate i čitaju, ukazao je Mamula, izražavajući nadu da će i gimnazijalcima sa kojima će razgovarati njegovo delo biti dovoljan podsticaj da krenu u avanturu čitanja, kao najvažniji fenomen “Prosefesta”.

Primajući ovo priznanje i obraćajući se putem video linka Jovica Aćin je ukazao da je ono do čega je uvek držao od samih početaka je pisanje, pre svega su to bili eseji, priče, a sad i romani, sve ostalo je bila prateća akcija. Nagrada “Milovan Vididaković” sudeći prema piscima koji su je do sada dobili je veliko međunarodno priznanje, a “Prosefest” značajan događaj koji na živ način doprinosi književnosti, stvara zaljubljenike u literaturu, ali i buduće pisce, naveo je Aćin.

- Književnost je uvek spregnuta sa stvarnošću i više nego što mislimo. I meni ponekad izgleda da neme veze sa stvarnošću. Predan samoći, svojevoljno izopšten, potpuno sam sumanut i uronjen jedino u sebe. U izvesnom smislu ta samoća ne mora biti privid ili čak laž, ali nije ni suva istina, stvarnost ume da nas potpuno obuzme, pa ništa od nas ne ostane za nas same, gubimo se u stvarnosti, samo za nju znamo, jer izgubljeni u njoj gubimo svoj duh samostalnosti, ličnu invenciju i prestajemo da budemo pojedinci jer smo se rastvorili u toj stvarnosti - ukazao je Aćin naglašavajući da njegovo pripovedanje zna za stvarnost čiji odblesci se razgovetno u njemu pomaljaju, ali priče, romani i eseji su nešto veoma lično, poput šapata drugom.

Po njemu, književnost je uvek u istoriji bila svetlost, makar svetlost voštanice, nemoćna, ali koja uprkos svemu sija i obasjava, to je i danas, a biće i sutra, to smo mi dok čitamo i pišemo, koji nećemo dopustiti da ona zgasne. Književnost je otvorena i oduvek krči sopstvene puteve, čak i onda kada se prevari ili je prevarena, kada počne nečemu da služi, rasnoj, nacionalnoj ili političkoj mitologiji, ili ideji koja bi da bude nad drugim idejama. Književnost je umetnost jezičkog izražavanja sveta i čovekovog samoizražavanja i to je održava u životu inače bi davno iščezla, ljubav prema njoj joj ne da da nestane, zato ona i poziva ljubav i tvoračku strast.

U sredu je pročitano i pismo Viktora Jerofejeva, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade o njegovom sećanju na boravak u Novom Sadu. U muzičkom programu je učestvovao Vasil Hadžimanov.

Prosefest je namenjen pre svega mladoj publici koja tek stasava i formira svoj čitalački ukus tako da će i ove godine uz književne kritičare razgovore sa piscima moderirati novosadski gimnazijalci. Juće je održan i prvi književni razgovor sa Jovicom Aćinom o kome su govorili Marjan Čakarević i učenici Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.

Glavni festivalski program ugostiće renomirane autore iz zemlje i inostranstva, uz Aćina to su i dve autorke mlađe generacije Rumena Bužarovska (Severna Makedonija) koja je uvrštena među deset najzanimljivijih savremenih evropskih pisaca, Lana Bastašić (Hrvatska/Srbija) čiji je roman prvenac “Uhvati zeca” dobio Evropsku nagradu za književnost i bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Gosti festivala će biti i dva pisca iz Bosne i Hercegovine Semezdin Mehmedinović i Darko Cvijetić,  kao i Karil Filips iz Velika Britanije. Njegovu knjigu “Daleka obala” upravo je objavio Kulturni centar u saradnji sa “Partizanskom knjigom” i to je prvi naslov ovog autora preveden na srpski.  

U četvrtak u 12 časova biće održan razgovor sa Karilom Filipsom, o kome će govoriti Arijana Luburić Cvijanović, kao i učenici Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“. U 13 časova gost je Darko Cvijetić, razgovor vodi Zorana Simič, i učenici Gimnazije „Svetozar Marković“, a u 14 časova o Rumeni Bužarovskoj govoriće Dragan Babić i učenici Gimnazije „Laza Kostić“. U petak gošća festivala od 12 časova biće Lana Bastašić koju će predstaviti Ana Marija Grbić i učenici Gimnazije „Isidora Sekulić“, a od 13 časova o Semezdinu Mehzmedinoviću govoriće Dragan Babić i učenici ove gimnazije. Svi programi mogu da se prate preko Jutjub kanala KCNS.

N. Popov