Јовици Аћину награда „Милован Видаковић”

Због актуелне епидемиолошке ситуације фестивал се одржава без публике у онлајн форми, а програм је доступан на Јутјуб каналу КЦНС. “Просефест” је отворио Бојан Панаотовић, директор КЦНС указујући да на овом фестивалу долази до кључне тачке у књижевности, а то је да се пре свега млади људи подстакну да читају, што је и његова основна мисија. “Просефесет” је, по његовим речима, нешто по чему се Нови Сад препознаје у озбиљним круговима, чак и нобеловаца, као фантастично важна тачка на културној мапи.

Међународна књижевна награда, названа по творцу модерног српског романа из 19. века Миловану Видаковићу, ове године је припала познатом приповедачу, есејисти и романописцу Јовици Аћину. Представљајући Аћиново богато књижевно и преводилачко стваралаштво и свестрану активност као уредника часописа и издавачких кућа, Недељко Мамула, председник Организационог одбора “Просефеста”, је указао да је он 13. добитник овог признања и четврти из Србије. Иако не спада у популарне писце, као што је то био Видаковић у своје време, Аћин је као “јеретик у олтару”, како је названа књига Светислава Јованова о овом писцу, задужен за извесну скупину људи који га верно прате и читају, указао је Мамула, изражавајући наду да ће и гимназијалцима са којима ће разговарати његово дело бити довољан подстицај да крену у авантуру читања, као најважнији феномен “Просефеста”.

Примајући ово признање и обраћајући се путем видео линка Јовица Аћин је указао да је оно до чега је увек држао од самих почетака је писање, пре свега су то били есеји, приче, а сад и романи, све остало је била пратећа акција. Награда “Милован Видидаковић” судећи према писцима који су је до сада добили је велико међународно признање, а “Просефест” значајан догађај који на жив начин доприноси књижевности, ствара заљубљенике у литературу, али и будуће писце, навео је Аћин.

- Књижевност је увек спрегнута са стварношћу и више него што мислимо. И мени понекад изгледа да неме везе са стварношћу. Предан самоћи, својевољно изопштен, потпуно сам суманут и уроњен једино у себе. У извесном смислу та самоћа не мора бити привид или чак лаж, али није ни сува истина, стварност уме да нас потпуно обузме, па ништа од нас не остане за нас саме, губимо се у стварности, само за њу знамо, јер изгубљени у њој губимо свој дух самосталности, личну инвенцију и престајемо да будемо појединци јер смо се растворили у тој стварности - указао је Аћин наглашавајући да његово приповедање зна за стварност чији одблесци се разговетно у њему помаљају, али приче, романи и есеји су нешто веома лично, попут шапата другом.

По њему, књижевност је увек у историји била светлост, макар светлост воштанице, немоћна, али која упркос свему сија и обасјава, то је и данас, а биће и сутра, то смо ми док читамо и пишемо, који нећемо допустити да она згасне. Књижевност је отворена и одувек крчи сопствене путеве, чак и онда када се превари или је преварена, када почне нечему да служи, расној, националној или политичкој митологији, или идеји која би да буде над другим идејама. Књижевност је уметност језичког изражавања света и човековог самоизражавања и то је одржава у животу иначе би давно ишчезла, љубав према њој јој не да да нестане, зато она и позива љубав и творачку страст.

У среду је прочитано и писмо Виктора Јерофејева, прошлогодишњег добитника награде о његовом сећању на боравак у Новом Саду. У музичком програму је учествовао Васил Хаџиманов.

Просефест је намењен пре свега младој публици која тек стасава и формира свој читалачки укус тако да ће и ове године уз књижевне критичаре разговоре са писцима модерирати новосадски гимназијалци. Јуће је одржан и први књижевни разговор са Јовицом Аћином о коме су говорили Марјан Чакаревић и ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“.

Главни фестивалски програм угостиће реномиране ауторе из земље и иностранства, уз Аћина то су и две ауторке млађе генерације Румена Бужаровска (Северна Македонија) која је уврштена међу десет најзанимљивијих савремених европских писаца, Лана Басташић (Хрватска/Србија) чији је роман првенац “Ухвати зеца” добио Европску награду за књижевност и био у најужем избору за НИН-ову награду. Гости фестивала ће бити и два писца из Босне и Херцеговине Семездин Мехмединовић и Дарко Цвијетић,  као и Карил Филипс из Велика Британије. Његову књигу “Далека обала” управо је објавио Културни центар у сарадњи са “Партизанском књигом” и то је први наслов овог аутора преведен на српски.  

У четвртак у 12 часова биће одржан разговор са Карилом Филипсом, о коме ће говорити Аријана Лубурић Цвијановић, као и ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“. У 13 часова гост је Дарко Цвијетић, разговор води Зорана Симич, и ученици Гимназије „Светозар Марковић“, а у 14 часова о Румени Бужаровској говориће Драган Бабић и ученици Гимназије „Лаза Костић“. У петак гошћа фестивала од 12 часова биће Лана Басташић коју ће представити Ана Марија Грбић и ученици Гимназије „Исидора Секулић“, а од 13 часова о Семездину Мехзмединовићу говориће Драган Бабић и ученици ове гимназије. Сви програми могу да се прате преко Јутјуб канала КЦНС.

Н. Попов