"Opera Sankt Peterburga" na sceni Narodnog i Madlenianuma
BEOGRAD: Jedno od najboljih muzičkih pozorišta u Rusiji, Državni kamerni muzički teatar "Opera Sankt Peterburga", ponovo je na turneji u Srbiji gde će 13. i 14. novembra gostovati na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a 15. i 16. novembra u zemunskom teatru Madlenianum, najavili su iz nacionalnog teatra.
Gosti iz Rusije izvešće predstavu "Nasilje nad Lukrecijom" u nacionalnom teatru, a u Madlenianumu će oživeti "Otmicu iz saraja" Volfanga Amadeusa Mocarta
Opera "Nasilje nad Lukrecijom" je prvi put izvedena u Rusiji upravo u pozorištu "Opera Sankt-Peterburga".
Arije se izvode na engleskom jeziku tako da u potpunosti prenose svu poetičnost i lepotu Britnove muzike.
Reditelj predstave, narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, odustaje od neposredne ilustrativnosti i kreira svoju priču - večiti dijalog muškarca i žene o ljubavi, vernosti i prevari.
Umesto muškog i ženskog hora, kao u antičkom pozorištu, ovde se pojavljuju On i Ona i svedoče o davnim događajima.
Njihova nesrećna sudbina prepliće se sa radnjom koja se odvija na glavnoj sceni.
Prefinjene scenske metafore i lepota glasa mladih pevača čine ovu prestavu ekskluzivnim projektom "Opere Sankt-Peterburga".
Lirska komedija u dva čina "Otmica iz saraja" je prva nacionalna opera napisana u stilu zingšpila i do danas se smatra najstarijom operom na nemačkom jeziku.
Žanr zingšpila, to jest vesele predstave sa muzikom, bio je rasprostranjen u Nemačkoj i Austriji krajem 18. i početkom 19. veka.
Radnju prate dijalozi, a arije razotkrivaju osećanja junaka. Melodiku austrijske i nemačke narodne pesme prate brzi dijalozi, izraziti i intonaciono bogati rečitativi.
U ovoj bajkovitoj priči radnja se dešava u Turskoj. Zaplet se vrti oko heroja Belmontea, koji uz pomoć vernog sluge Pedrila pokušava da spase svoju dragu, Konstancu, iz saraja turskog paše Selima.
U muzičkim krugovima, za ovu operu vezana je anegdota u kojoj je car Jozef Drugi, koji je inače naručilac ove opere, nakon izvođenja prišao Mocartu sa žalbom da je ta muzika suviše fina za njegov ukus i da sadrži reviše nota, na šta mu je Mocart odgovorio da ima nota taman koliko treba.
