"Опера Санкт Петербурга" на сцени Народног и Мадленианума
БЕОГРАД: Једно од најбољих музичких позоришта у Русији, Државни камерни музички театар "Опера Санкт Петербурга", поново је на турнеји у Србији где ће 13. и 14. новембра гостовати на сцени Народног позоришта у Београду, а 15. и 16. новембра у земунском театру Мадленианум, најавили су из националног театра.
Гости из Русије извешће представу "Насиље над Лукрецијом" у националном театру, а у Мадлениануму ће оживети "Отмицу из сараја" Волфанга Амадеуса Моцарта
Опера "Насиље над Лукрецијом" је први пут изведена у Русији управо у позоришту "Опера Санкт-Петербурга".
Арије се изводе на енглеском језику тако да у потпуности преносе сву поетичност и лепоту Бритнове музике.
Редитељ представе, народни уметник Русије Јуриј Александров, одустаје од непосредне илустративности и креира своју причу - вечити дијалог мушкарца и жене о љубави, верности и превари.
Уместо мушког и женског хора, као у античком позоришту, овде се појављују Он и Она и сведоче о давним догађајима.
Њихова несрећна судбина преплиће се са радњом која се одвија на главној сцени.
Префињене сценске метафоре и лепота гласа младих певача чине ову преставу ексклузивним пројектом "Опере Санкт-Петербурга".
Лирска комедија у два чина "Отмица из сараја" је прва национална опера написана у стилу зингшпила и до данас се сматра најстаријом опером на немачком језику.
Жанр зингшпила, то јест веселе представе са музиком, био је распрострањен у Немачкој и Аустрији крајем 18. и почетком 19. века.
Радњу прате дијалози, а арије разоткривају осећања јунака. Мелодику аустријске и немачке народне песме прате брзи дијалози, изразити и интонационо богати речитативи.
У овој бајковитој причи радња се дешава у Турској. Заплет се врти око хероја Белмонтеа, који уз помоћ верног слуге Педрила покушава да спасе своју драгу, Констанцу, из сараја турског паше Селима.
У музичким круговима, за ову оперу везана је анегдота у којој је цар Јозеф Други, који је иначе наручилац ове опере, након извођења пришао Моцарту са жалбом да је та музика сувише фина за његов укус и да садржи ревише нота, на шта му је Моцарт одговорио да има нота таман колико треба.
