Nova setva pšenice po lanjskoj ceni
NOVI SAD: Za desetak dana predstoji nam još jedna setva pšenice i poslovi koji dolaze s njom. Optimalan rok za setvu je između 10. i 20. oktobra, premda ratari pšenicu seji i pre, a i kasnije u odnosu na taj period, u zavisnosti od vremenskih prilika.
Očekivanja su da u ovoj setvi neće biti značajnijih odstupanja u pogledu površina koje će pšenica zauzeti ni što se tiče troškova sejanja. Lane je pod pšenicom, po podacima „Žita Srbije”, bilo 570.000 hektara, dok je Republički zavod za statistiku sabrao da smo je imali na 595.000 hektara. U žetvi smo dobili dva i po miliona tona hlebnog zrna, a prosečni prinos je bio 4,6 tone po hektaru.
– Ove jeseni previđanja su da će se žito posejati na oko 600.000 hektara – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”. – Godina je bila dobra za pšenicu, optimalni uslovi pod kojim je rod sazrevao, pa i lepa cena, pogotovo posle žetve, doprineće da ratari imaju razloga da i ove jeseni poseju pšenice na približno istim površinama kao i lane.
Troškovi, kako je naveo, biće kao i prošle godine.
– Nešto je malo pojeftinila nafta, dok se cene veštačkog đubriva i semena nisu menjale pa će po hektaru koštati, bez eventualnih troškova za arendu, od 70.000 do 80.000 dinara.
Agrarni savez Srbije izračunao je, ali po jutru, da će setva koštati kao i lane 75.000 dinara. U tu enu ulaze troškovi mašinske obrade njive, 25 litara nafte po jutru, 250 kilograma veštačkog đubriva, prosečna cena arende od oko 300 evra, i domaćeg kupovnog semena između 160 i 180 kilograma. Ukoliko ratari u setvi budu koristili svoje seme, troškovi će biti ispod 70.000 dinara, pa i niže, ako budu sejali na svojoj zemlji i ne bude trebalo da plaćaju zakup oranica.
– U narednoj žetvi insistiraćemo na tome da se pšenica plaća po kvalitetu zrna, premda već ima pojedinih otkupljivača koji su zrno u ovoj žetvi plaćali dva dinara više po kilogramu zbog toga što se moglo koristiti za ljudsku ishranu, u pekarskoj i mlinarskoj industriji – kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.
Na severu Bačke, po rečima ratara, već od naredne sedmice krenuće u setvu jer je vreme idealno za to: posle kiše zemlja nije suva, a meteorolozi najavljuju i lepe jesenje dane, pa postoje svi preuslovi da seme i brzo nikne.
– Pšenica se seje zbog plodoreda i slame potrebne za stočarstvo, i što je to zemljoradnicima prvi prihod u godini, ali je neće biti posejano ni više ni manje nego ranijih godina – kazao je Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.
Uprkos kampanji Ministarstva poljoprivrede i semenskih kuća da u ovoj setvi poljoprivrednici koriste kupovno seme, Kiš kaže da će većina ratara, kao i do sada, sejati i svoje seme, takozvanu tavanku.
– Poljoprivrednici znaju kako seme treba da dorade za setvu i provere klijavost pa će proći bar tri puta jeftinije nego da ga kupe jer kilogram semena, u zavisnosti od sorte, košta oko 60 dinara, a po hektaru, u zavisnosti od sorte, treba oko 200 kilogram semena – kazao je Kiš.
Ratari će u većini slučajeva setvu raditi u koperaciji sa zemljoradničkim zadrugama i od njih dobiti i veštačko đubrivo, a neki i seme, pa će im ti troškove biti odbijeni kada se pšenica skine. Jedino što će, u zavisnosti od vremenski uslova, kupovati su zaštitna sredstva.
Svetozar Murgaški sa Čeneja, nadomak Novog Sada, kaže da svake godine kupuje seme pšenice pa će tako biti i ove.
– Za desetak dana se nadam da ću sejati pšenicu – naglasio je Murgaški, navodeći da cena žita tokom žetve nije bila po meri poljoprivrednika, osim u jednom – što su prvi novac u godini dobili na gomili.
Zbog toga, kaže, ali i zbog lucerke koju planira da poseje, posle žetve će i ove jeseni sejati žito. Z. Delić
Hlebno žito poskupljuje
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu juče je kilogram pšenice koštao 19,20 dinara, bez PDV-a, što znači da cena ide naviše. Tokom žetve bila je oko 17,50 dinara.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin očekuje da u narednim sedmicama kilogram žita stigne do 20 dinara, bez PDV-a, ali smatra da neće preći dve desetice.
– Nije realno očekivati da će biti iznad 20 dinara, premda, ako se uzme PDV od osam procenata, već prelazi 20 dinara – naveo je on.