Petković o imovini: Pozivaćemo se na sporazum iz SAD

On ističe da je Priština do sada smatrala to svojim unutrašnjim pitanjem i da o tome ne može biti razgovora sa Beogradom.

Srpska imovina na ogromna, reč o 60 odsto ukupne imovine Kim, a tu se misli, kaže on, i na objekte, zemljište, infrastrukturu...

On precizira da privatnu imovinu u vlasništvu Srba i SPC na KiM čini 164.664 hektara, što je 15 odsto teritorije Pokrajine, 14 odsto je imovina u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih u centralnoj Srbiji, dok oko 30 odsto površine čini imovina u vlasništvu Srbije - državna i duštvena.

"To je ogroman novac, ali ne bih ulazio u procenu vrednosti zato što ona nije rađena dugo. Razlog je i taj što mi nismo imali pristup u albanskim sredinama. Kada se uz to doda da je preko 669 najrazličitijih preduzeća prodato i likvidirano jasno je da je mnogo toga devastirano i da je potreban ogorman trudi da bi se utvrdila tačna vrednost celokupne imovine, ali i onog što je izgubljeno zbog toga što ta preduzeća ne rade", rekao je Petković.

On je podsetio da država Srbija i dalje otplaćuje sve kredite za uložena sredstva na prostoru KiM, navodeći da je do sada isplaćeno oko 660 miliona evra kredita.

Prema njegovim rečima, Srbija za svaki od tih objekata, bilo da je reč o fabrikama, putevima ima tapiju, odnosno dokument koji jasno pokazuje da je država gradila i ulagala za prostor KiM, i kada se govori o aerodromu, drumskoj i železničkoj infrastrukturi, energetskoj infrastrukutri, prirodnim i rudnim bogatstvima i drugim dobrima, a i kada je reč o velikim privrednim subjektima kao što su Trepča, ski centar Brezovica i mnogi drugi objekti.

"Više od 18.000 uzurpiranih kuća i stanova je i dalje na prostoru KiM. Naši ljudi ne mogu da se vrate u svoje kuće i zbog toga što su falsifikovanjem dokumenata Albanci postajali vlasnici, i to se uglavnom radilo preko tzv. Agencije za verifikaciju. Zloupotrebljavajući sudski sistem uz dva albanska lažna svedoka potvrđivali su da je na primer stan Srbina u centru Prištine, koji je proteran, u vlasništvu Albanca koji se kasnije u njega uselio", rekao je Petković.

Petković ističe da je izuzetno važno da se razgovara o imovini,koja je kako kaže vraćena za pregovarački sto zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, jer o kom god drugom pitanju da se razgovara, uvek se vraća na tu temu.

U tom smislu, Petković naglašava važnost, kako kaže, istorijskog sporazuma iz Vašingtona, jer se u njemu nalazi tačka koja se odnosi na Gazivode.

"To je izuzetno važna tačka sporazuma koja je između ostalog dovela do toga da su se Albanci danima međusobno prepirali. Oni su doživljavali pitanje Gazivoda kao unutrašnje pitanje tzv. Kosova koje je sada Vučić uspeo da stavi u sporazum na način da će sada sa SAD da se napravi dogovor i uradi studija izvodljivosti o podeli energetskih resursa struje i vode", naveo je on.

Kaže da centralna Srbija do sada nije dobijala nijedan kilovat struje i vode sa Gazivoda, što govori o tome da je vašingtonski sporazum u našu korist.

"To znači da jedan ovakav model rešavanja može da posluži i za neka druga pitanja kada govorimo o imovini. Nemojte sumnjati da ćemo se na taj sporazum iz Vašingtona itekako pozivati", poručuje Petković.

Kada je reč o imovini SPC, sporazumom iz Vašingtona je dogovoreno da sudske odluke koje se odnose na vraćanje imovine SPC moraju biti poštovane.

"To je jako važno posebno imajući u vidu Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane i još druge, nama veoma značajne manastire, koji vode bitku, iako poseduju presude da imovina pripada njima, ali zahvaljujući lokalnim kabadahijama Albancima koji vode albanske opštine oni prenebregavaju te odluke i ne dozvoljavaju upis imovine SPC u katastar", rekao je Petković.

Kao primer naveo je 23 hektara manastira Visoki Dečani koje manastir ne mže da upiše više od četiri godine, jer gradonačelnik Dečana to ne želi da uradi.

"Sada sa potpisom Donalda Trampa koji garantuje sprovođenje tog Sporazuma svakako se nadam da tih problema u budućnosti neće biti", rekao je Petković.

Pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, jedna je, od dve teme otvorene u poslednjoj rundi dijalogu Beograda i Prištine u Briselu, a prema podacima kancelarije za KiM više od polovine samo kada je reč o ukupnoj površini južne pokrajine - oko 60 odsto je u vlasništvu Republike Srbije, građana Srbije i Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Pitanja imovine i Zajednice srpskih opština, o kojima će se razgovarati u narednim rundama dijaloga pod okriljem EU, najteža su pitanja, jer o njima postoje potpuno suprostavljeni stavovi dve strane, pa se očekuje da će i razgovori biti teški.

Za Beograd je to složen i višeslojan problem, jer obuhvata tri različite vrste imovine - privatnu svojinu Srba i SPC, imovinu u vlasništvu privrednih subjekata koji su registrovani na teritoriji Srbije izvan KiM i imovinu u vlasništvu Srbije.

Prema podacima Kancelarije , ukupna površina južne pokrajine iznosi 1.088.699,653 hektara zemljišta, a od toga 58 odsto, na ovaj ili onaj način, u vlasništvu je Republike ili građana Srbije.

Privatna imovina u vlasništvu Srba i SPC obuhvata 164.644,275 hektara, što je oko 15 odsto teritorije KiM.

Imovina u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih izvan KiM obuhvata 156.409,497 hektara ili oko 14 odsto teritorije pokrajine, a državna i društvena imovina u vlasništvu Srbije 319.999,271 hektara, odnosno 29 procenata teritorije KiM.

Privatnu imovinu Srba i SPC na KiM čine zemljište i objekti koji se na njemu nalaze, kao i stanovi i tzv. komercijalni objekti, čiji broj nije utvrđen, budući da su interno raseljena lica dostavila zahteve za 29.155 uzurpiranih stanova, a kosovska agencija za imovinu u svom izveštaju navela samo 951 objekat.

Kako se pojašnjavaju u Kancelarije za KiM , okvirni broj od 29.155 stanova dobijen je na osnovu podataka koje su interno raseljena lica sa teritorije centralne Srbije dostavila UNMIK Direkciji za stambeno-imovinske poslove (DZSP), a koja je i osnovana da bi rešavala probleme uzurpacije imovine u gradskim sredinama i uvođenja pravih vlasnika u posed.

Što se tiče broja od 951 uzurpiranog poslovnog prostora u vlasništvu Srba, reč je o podatku koji je kosovska agencija za imovinu navela u svom godišnjem izveštaju za 2015. godinu.

Imovina se na Kosovu do 1999. godine vodila u katastru zemljišta, dok katastar nepokretnosti nije vođen, ukazuju u Kancelariji za KiM, kao i da na KiM nisu postojale zemljišne knjige već samo katastarska evidencija zemljišta u kojoj nisu evidentirane površine i strukture stambenih jedinica, kuće i stanovi.

Pored 156.409 hektara zemljišta imovinu u vlasništvu privrednih subjekata koji su registrovani na teritoriji Srbije izvan KiM, čine i objekti koji se nalaze na tom zemljištu, a oni su precizno i pojedinačno evidentirani u spisku dostavljenom Direkciji za imovinu Srbije.

Reč je o celokupnom kapitalu, koji inače, skreću pažnja u Kancelariji , podleže pravnoj zaštiti u skladu sa Protokolom Evropske konvencije o ljudskim pravima, privrednih subjekata - akcionarskih društva, društava sa ograničenom odgovornošću, društvenih preduzeća, zadruga i drugih.

Kapital se sastoji od sredstava, hartija od vrednosti i prihoda po osnovu ulaganja kapitala, kao i proizvodnih pogona (fabričke hale, hladnjače, objekti namenjeni uslugama servisa i održavanja), sredstava za proizvodnju (mašine, alati), poslovnog prostora (upravne zgrade, trgovački objekti, reprezentativni objekti), te prostora namenjenog odmoru i rekreaciji zaposlenih (odmarališta, sportski tereni, objekti za zabavu…).

Uz 319.999 hektara zemljišta, u vlasništvu Republike Srbije trećinu imovine na KiM su i objekti(državni i društveni) koji se nalaze na tom zemljištu, kao i drugi oblici imovine koji su do 1999. godine stekli SRJ, Srbija, teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, javne službe…

Reč je, između ostalog, i o imovini izgrađenoj i pribavljenoj na KiM, sredstvima u državnoj svojini - stambene zgrade, stanovi, poslovni prostori, prirodnim bogatstvima na KiM - nalazišta uglja, metala i nemetala, vode, vodotoci, njihova izvorišta, podzemni i geotermalni izvori, a tu spadaju i dobra od opšteg interesa - saobraćajna infrastruktura (aerodromi, putna, železnička infrastruktura, škole, bolnice, poljoprivredno zemljište, šume, vodno zemljište, vodni objekti, mreže za protok energije, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra, trgovi, javni parkovi.

U dokumentu se navodi i da univerzalni međunarodni pravni standardi, potvrđeni međunarodnim dokumentima, neprikosnoveno garantuju pravo na mirno uživanje imovine, koja je stečena zakonito prema propisima koji su bili na snazi u vreme sticanja te imovine.

Iz pregleda imovine Srbije na prostoru KiM, vidi se da, na primer, imovina Železnica Srbije, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, prelazi 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća.

Uz to ukupna procenjena vrednost svih elektroenergetskih objekata EPS i EMS na KiM iznosi oko 2,7 milijardi evra, ne računajući poslovni prostor.

Istovremeno, geološke rezerve lignita na KiM iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu.