Петковић о имовини: Позиваћемо се на споразум из САД
БЕОГРАД: Коначно је, после седам година питање имовине на КиМ стављено на преговарачки сто у Бриселу, каже за Танјуг помоћник директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић.
Он истиче да је Приштина до сада сматрала то својим унутрашњим питањем и да о томе не може бити разговора са Београдом.
Српска имовина на огромна, реч о 60 одсто укупне имовине Ким, а ту се мисли, каже он, и на објекте, земљиште, инфраструктуру...
Он прецизира да приватну имовину у власништву Срба и СПЦ на КиМ чини 164.664 хектара, што је 15 одсто територије Покрајине, 14 одсто је имовина у власништву привредних субјеката регистрованих у централној Србији, док око 30 одсто површине чини имовина у власништву Србије - државна и душтвена.
"То је огроман новац, али не бих улазио у процену вредности зато што она није рађена дуго. Разлог је и тај што ми нисмо имали приступ у албанским срединама. Када се уз то дода да је преко 669 најразличитијих предузећа продато и ликвидирано јасно је да је много тога девастирано и да је потребан огорман труди да би се утврдила тачна вредност целокупне имовине, али и оног што је изгубљено због тога што та предузећа не раде", рекао је Петковић.
Он је подсетио да држава Србија и даље отплаћује све кредите за уложена средства на простору КиМ, наводећи да је до сада исплаћено око 660 милиона евра кредита.
Према његовим речима, Србија за сваки од тих објеката, било да је реч о фабрикама, путевима има тапију, односно документ који јасно показује да је држава градила и улагала за простор КиМ, и када се говори о аеродрому, друмској и железничкој инфраструктури, енергетској инфраструкутри, природним и рудним богатствима и другим добрима, а и када је реч о великим привредним субјектима као што су Трепча, ски центар Брезовица и многи други објекти.
"Више од 18.000 узурпираних кућа и станова је и даље на простору КиМ. Наши људи не могу да се врате у своје куће и због тога што су фалсификовањем докумената Албанци постајали власници, и то се углавном радило преко тзв. Агенције за верификацију. Злоупотребљавајући судски систем уз два албанска лажна сведока потврђивали су да је на пример стан Србина у центру Приштине, који је протеран, у власништву Албанца који се касније у њега уселио", рекао је Петковић.
Петковић истиче да је изузетно важно да се разговара о имовини,која је како каже враћена за преговарачки сто захваљујући председнику Александру Вучићу, јер о ком год другом питању да се разговара, увек се враћа на ту тему.
У том смислу, Петковић наглашава важност, како каже, историјског споразума из Вашингтона, јер се у њему налази тачка која се односи на Газиводе.
"То је изузетно важна тачка споразума која је између осталог довела до тога да су се Албанци данима међусобно препирали. Они су доживљавали питање Газивода као унутрашње питање тзв. Косова које је сада Вучић успео да стави у споразум на начин да ће сада са САД да се направи договор и уради студија изводљивости о подели енергетских ресурса струје и воде", навео је он.
Каже да централна Србија до сада није добијала ниједан киловат струје и воде са Газивода, што говори о томе да је вашингтонски споразум у нашу корист.
"То значи да један овакав модел решавања може да послужи и за нека друга питања када говоримо о имовини. Немојте сумњати да ћемо се на тај споразум из Вашингтона итекако позивати", поручује Петковић.
Када је реч о имовини СПЦ, споразумом из Вашингтона је договорено да судске одлуке које се односе на враћање имовине СПЦ морају бити поштоване.
"То је јако важно посебно имајући у виду Пећку патријаршију, Високе Дечане и још друге, нама веома значајне манастире, који воде битку, иако поседују пресуде да имовина припада њима, али захваљујући локалним кабадахијама Албанцима који воде албанске општине они пренебрегавају те одлуке и не дозвољавају упис имовине СПЦ у катастар", рекао је Петковић.
Као пример навео је 23 хектара манастира Високи Дечани које манастир не мже да упише више од четири године, јер градоначелник Дечана то не жели да уради.
"Сада са потписом Доналда Трампа који гарантује спровођење тог Споразума свакако се надам да тих проблема у будућности неће бити", рекао је Петковић.
Питање имовине на Косову и Метохији, једна је, од две теме отворене у последњој рунди дијалогу Београда и Приштине у Бриселу, а према подацима канцеларије за КиМ више од половине само када је реч о укупној површини јужне покрајине - око 60 одсто је у власништву Републике Србије, грађана Србије и Српске православне цркве (СПЦ).
Питања имовине и Заједнице српских општина, о којима ће се разговарати у наредним рундама дијалога под окриљем ЕУ, најтежа су питања, јер о њима постоје потпуно супростављени ставови две стране, па се очекује да ће и разговори бити тешки.
За Београд је то сложен и вишеслојан проблем, јер обухвата три различите врсте имовине - приватну својину Срба и СПЦ, имовину у власништву привредних субјеката који су регистровани на територији Србије изван КиМ и имовину у власништву Србије.
Према подацима Канцеларије , укупна површина јужне покрајине износи 1.088.699,653 хектара земљишта, а од тога 58 одсто, на овај или онај начин, у власништву је Републике или грађана Србије.
Приватна имовина у власништву Срба и СПЦ обухвата 164.644,275 хектара, што је око 15 одсто територије КиМ.
Имовина у власништву привредних субјеката регистрованих изван КиМ обухвата 156.409,497 хектара или око 14 одсто територије покрајине, а државна и друштвена имовина у власништву Србије 319.999,271 хектара, односно 29 процената територије КиМ.
Приватну имовину Срба и СПЦ на КиМ чине земљиште и објекти који се на њему налазе, као и станови и тзв. комерцијални објекти, чији број није утврђен, будући да су интерно расељена лица доставила захтеве за 29.155 узурпираних станова, а косовска агенција за имовину у свом извештају навела само 951 објекат.
Како се појашњавају у Канцеларије за КиМ , оквирни број од 29.155 станова добијен је на основу података које су интерно расељена лица са територије централне Србије доставила УНМИК Дирекцији за стамбено-имовинске послове (ДЗСП), а која је и основана да би решавала проблеме узурпације имовине у градским срединама и увођења правих власника у посед.
Што се тиче броја од 951 узурпираног пословног простора у власништву Срба, реч је о податку који је косовска агенција за имовину навела у свом годишњем извештају за 2015. годину.
Имовина се на Косову до 1999. године водила у катастру земљишта, док катастар непокретности није вођен, указују у Канцеларији за КиМ, као и да на КиМ нису постојале земљишне књиге већ само катастарска евиденција земљишта у којој нису евидентиране површине и структуре стамбених јединица, куће и станови.
Поред 156.409 хектара земљишта имовину у власништву привредних субјеката који су регистровани на територији Србије изван КиМ, чине и објекти који се налазе на том земљишту, а они су прецизно и појединачно евидентирани у списку достављеном Дирекцији за имовину Србије.
Реч је о целокупном капиталу, који иначе, скрећу пажња у Канцеларији , подлеже правној заштити у складу са Протоколом Европске конвенције о људским правима, привредних субјеката - акционарских друштва, друштава са ограниченом одговорношћу, друштвених предузећа, задруга и других.
Капитал се састоји од средстава, хартија од вредности и прихода по основу улагања капитала, као и производних погона (фабричке хале, хладњаче, објекти намењени услугама сервиса и одржавања), средстава за производњу (машине, алати), пословног простора (управне зграде, трговачки објекти, репрезентативни објекти), те простора намењеног одмору и рекреацији запослених (одмаралишта, спортски терени, објекти за забаву…).
Уз 319.999 хектара земљишта, у власништву Републике Србије трећину имовине на КиМ су и објекти(државни и друштвени) који се налазе на том земљишту, као и други облици имовине који су до 1999. године стекли СРЈ, Србија, територијалне аутономије, органи локалне самоуправе, јавне службе…
Реч је, између осталог, и о имовини изграђеној и прибављеној на КиМ, средствима у државној својини - стамбене зграде, станови, пословни простори, природним богатствима на КиМ - налазишта угља, метала и неметала, воде, водотоци, њихова изворишта, подземни и геотермални извори, а ту спадају и добра од општег интереса - саобраћајна инфраструктура (аеродроми, путна, железничка инфраструктура, школе, болнице, пољопривредно земљиште, шуме, водно земљиште, водни објекти, мреже за проток енергије, заштићена природна добра, културна добра, тргови, јавни паркови.
У документу се наводи и да универзални међународни правни стандарди, потврђени међународним документима, неприкосновено гарантују право на мирно уживање имовине, која је стечена законито према прописима који су били на снази у време стицања те имовине.
Из прегледа имовине Србије на простору КиМ, види се да, на пример, имовина Железница Србије, рачунајући инфраструктуру и возна средства, прелази 206 милиона евра, док је тржишна вредност вишеструко већа.
Уз то укупна процењена вредност свих електроенергетских објеката ЕПС и ЕМС на КиМ износи око 2,7 милијарди евра, не рачунајући пословни простор.
Истовремено, геолошке резерве лигнита на КиМ износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету.