Pisma kralja Milana Obrenovića u Arhivu Vojvodine

U pitanju je 27 stranica do sada nepoznatih autentičnih pisama koja su nedavno vraćena u Srbiju zahvaljujući Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” iz Beograda, a pronađena su 123 godine od kada su napisana i 117 od kada su nestala sa dvora. U pismima kralja Milana iz Beča 1897. godine na izvanrednom francuskom jeziku predstavljen je zamašni deo njegovog državno-političkog programa obuhvatajući sva najvažnija aktuelna politička pitanja, kao što su pitanje podele Makedonije i pitanje Krita. Autori izložbe su Viktor Lazić, predsednik “Adligata”, dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke i dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.

Po rečima Viktora Lazića, predsednika Udruženja “Adligat”, advokata i književnika, u ovim pismima otac sina, bivši kralj tadašnjeg kralja podučava kako da vlada, daje mu informacije kako da tajno nabavlja naoružanje pred velike promene koje dolaze u Evropi, savetuje ga da se ne okreće samo jednoj velikoj sili nego da pije vodu sa dva izvora i otkriva mu diplomatske tajne i informacije kojima jedino on ima pristup.

- Šta bi rekao kralj Milan da nas danas vidi? Da li bi nam savetovao da pijemo vodu sa dva izvora: mislim da sigurno bi. Samo da se ponovo ne dogodi, kako je to neko primetio, da nam jedan izvor presuši, a drugi da nas potopi. Bilo bi zanimljivo zamišljati komentare kralja Milana kada bi mogao da zaviri u današnju Srbiju - kaže Lazić.- U njima bi bilo dosta ironije, smeha koji prikriva bol, mogao bi da bude ponosan na ono što je izniklo na njegovim temeljima nezavisne i slobodne zemlje koja pliva među velikim silama, ali imao bi se čega i postideti.

Iz pisama proviruje drugačiji kralj Milan nego što ga mi zamišljamo i, kako ukazuje Lazić, to je iskusni, dalekovidi diplomata, veoma promišljen, visoki intelektualac duboko zabrinut za sudbinu naroda i države, upućen u mnoge diplomatske i državne tajne Evrope i sveta. Zanimljivo je, kako navodi, da na jednom mestu bivši kralj predviđa moguću propast Srbije, a povremeno i oštro kritikuje ponašanje kraljice Natalije i Nikole Pašića. Pisma počinju sa “Strogo poverljivo, samo za tebe”.

Pisma su nabavljena van zemlje, a među koordinatorima nabavke pisma bio je dr Adam Sofronijević, jedan od najboljih srpskih eksperata za digitalizaciju koja upravo predstoji ovom rukopisu. U planu je da se uradi prvi digitalni model, zasnovan na veštačkoj inteligenciji, za prepoznavanje rukopisa kralja Milana, što znači da bi svaki sledeći kraljev rukopis računari mogli automatski da otkriju među stotinama hiljada različitih stranica. Tim sa Univerziteta u Frajburgu je upravo prihvatio da učestvuje u izradi tog modela.

Po rečima istoričara prof. dr Gorana Vasina, često marginalizovan, skrajnut u kulturi sećanja kod Srba Milan Obrenović nikada nije zauzeo mesto u našoj kulturi i tradiciji koje mu pripada, a ova izložba je jedan od putokaza kako da na pravi način reafirmišemo ličnost i delo jednog najznačajnijih srpskih vladara u novovekovnoj istoriji.

- Kao racionalan čovek koji je vodio realnu politiku shvatao je da se u tankoj nijansi između uticaja velikih sila nalazi ključno mesto i uloga Srbije - ukazuje Vasin. - On je uspeo da takvom politikom uzdigne Srbiju u očima evropske javnosti, da zaokruži njenu punu državnost na Berlinskom kongresu i da 1882. postane kraljevina. Posle Berlinskog kongresa uspeo je i da najsavremenije, najbolje i najliberalnije evropske zakone inkorporira u zakonodavstvo i svakodnevni život u Srbiji što je veliko nasleđe koje je ostalo iza njega, čak i politički protivnici su mnoge njegove ideje kasnije usvojili kao svoje. Imao je viziju moderne Srbije i u pravom smislu reči bio je modernizator, shvatao je da Srbija sa ograničenim resursima ne može sasvim jasno i javno stgupiti u konflikt sa Osmanskom imperijom, izazvati nepoverenje drugih vekikih sila, Rusije i Austrougarske, ali je u svemu tome našao optimalni put. Ka i svaki politički vizionar nije bio najbolje shvaćen u svojoj sredini, bio napadan i klevetan, često je prema njemu bila upućena i koja zla reč ili kritika, a to ga je duboko potresalo.

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” iz Beograda, Udruženje “Adligat” i Arhiv Vojvodine formirali su digitalnu zbirku “Kralj Milan u staroj srpskoj štampi” sa više od sto digitalizovanih članaka iz istorijske štampe onog vremena koja se može videti na adresi kraljmilan.unilib.rs.

Uz pisma na izložbi su izloženi i originalni kraljev štap kao i autentične fotografije, dokumenta i knjige vezane za kralja Milana i kraljicu Nataliju. U Udruženju “Adligat” u Beogradu formiran je poseban Kutak porodice Obrenović. U njemu se izdvajaju celine posvećene knezu Mihailu Obrenoviću, kralju Milanu i kraljici Nataliji, te kraljevskom paru Aleksandru i Dragi Obrenović. ”Adligat” je upravo utemeljen na tradiciji sakupljanja knjiga i arhivske građe devet generacija unazad porodice Lazić koja je poreklom iz Kumana u Banatu.

 Nina Popov