Писма краља Милана Обреновића у Архиву Војводине

У питању је 27 страница до сада непознатих аутентичних писама која су недавно враћена у Србију захваљујући Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу “Адлигат” из Београда, а пронађена су 123 године од када су написана и 117 од када су нестала са двора. У писмима краља Милана из Беча 1897. године на изванредном француском језику представљен је замашни део његовог државно-политичког програма обухватајући сва најважнија актуелна политичка питања, као што су питање поделе Македоније и питање Крита. Аутори изложбе су Виктор Лазић, председник “Адлигата”, др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке и др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

По речима Виктора Лазића, председника Удружења “Адлигат”, адвоката и књижевника, у овим писмима отац сина, бивши краљ тадашњег краља подучава како да влада, даје му информације како да тајно набавља наоружање пред велике промене које долазе у Европи, саветује га да се не окреће само једној великој сили него да пије воду са два извора и открива му дипломатске тајне и информације којима једино он има приступ.

- Шта би рекао краљ Милан да нас данас види? Да ли би нам саветовао да пијемо воду са два извора: мислим да сигурно би. Само да се поново не догоди, како је то неко приметио, да нам један извор пресуши, а други да нас потопи. Било би занимљиво замишљати коментаре краља Милана када би могао да завири у данашњу Србију - каже Лазић.- У њима би било доста ироније, смеха који прикрива бол, могао би да буде поносан на оно што је изникло на његовим темељима независне и слободне земље која плива међу великим силама, али имао би се чега и постидети.

Из писама провирује другачији краљ Милан него што га ми замишљамо и, како указује Лазић, то је искусни, далековиди дипломата, веома промишљен, високи интелектуалац дубоко забринут за судбину народа и државе, упућен у многе дипломатске и државне тајне Европе и света. Занимљиво је, како наводи, да на једном месту бивши краљ предвиђа могућу пропаст Србије, а повремено и оштро критикује понашање краљице Наталије и Николе Пашића. Писма почињу са “Строго поверљиво, само за тебе”.

Писма су набављена ван земље, а међу координаторима набавке писма био је др Адам Софронијевић, један од најбољих српских експерата за дигитализацију која управо предстоји овом рукопису. У плану је да се уради први дигитални модел, заснован на вештачкој интелигенцији, за препознавање рукописа краља Милана, што значи да би сваки следећи краљев рукопис рачунари могли аутоматски да открију међу стотинама хиљада различитих страница. Тим са Универзитета у Фрајбургу је управо прихватио да учествује у изради тог модела.

По речима историчара проф. др Горана Васина, често маргинализован, скрајнут у култури сећања код Срба Милан Обреновић никада није заузео место у нашој култури и традицији које му припада, а ова изложба је један од путоказа како да на прави начин реафирмишемо личност и дело једног најзначајнијих српских владара у нововековној историји.

- Као рационалан човек који је водио реалну политику схватао је да се у танкој нијанси између утицаја великих сила налази кључно место и улога Србије - указује Васин. - Он је успео да таквом политиком уздигне Србију у очима европске јавности, да заокружи њену пуну државност на Берлинском конгресу и да 1882. постане краљевина. После Берлинског конгреса успео је и да најсавременије, најбоље и најлибералније европске законе инкорпорира у законодавство и свакодневни живот у Србији што је велико наслеђе које је остало иза њега, чак и политички противници су многе његове идеје касније усвојили као своје. Имао је визију модерне Србије и у правом смислу речи био је модернизатор, схватао је да Србија са ограниченим ресурсима не може сасвим јасно и јавно стгупити у конфликт са Османском империјом, изазвати неповерење других векиких сила, Русије и Аустроугарске, али је у свему томе нашао оптимални пут. Ка и сваки политички визионар није био најбоље схваћен у својој средини, био нападан и клеветан, често је према њему била упућена и која зла реч или критика, а то га је дубоко потресало.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” из Београда, Удружење “Адлигат” и Архив Војводине формирали су дигиталну збирку “Краљ Милан у старој српској штампи” са више од сто дигитализованих чланака из историјске штампе оног времена која се може видети на адреси kraljmilan.unilib.rs.

Уз писма на изложби су изложени и оригинални краљев штап као и аутентичне фотографије, документа и књиге везане за краља Милана и краљицу Наталију. У Удружењу “Адлигат” у Београду формиран је посебан Кутак породице Обреновић. У њему се издвајају целине посвећене кнезу Михаилу Обреновићу, краљу Милану и краљици Наталији, те краљевском пару Александру и Драги Обреновић. ”Адлигат” је управо утемељен на традицији сакупљања књига и архивске грађе девет генерација уназад породице Лазић која је пореклом из Кумана у Банату.

 Нина Попов