Rezervni golman Vojvodine Nikola Simić strpljivo čeka priliku
Kada je tokom leta 2018. godine prihvatio poziv iz Novog Sada i obukao dres Vojvodine Nikola Simić (23) verovatno je pred sobom video odličnu priliku da se afirmiše na superligaškoj fudbalskoj sceni.
Dotadašnji čuvar mreže beogradskog Sinđelića bio je svestan da će morati u Voši da krene od klupe, ali je, kako sam tvrdi, bio spreman na to, kao i na uporan i naporan rad. Gotovo dve pune godine kasnije nije se mnogo odmakao od početka, pa je i danas rezervni golman, alternativa reprezentativcu Emilu Rockovu.
Jeste li očekivali to da nećete dobiti priliku i da će godinu dana stariji Rockov i dalje biti neprikosnoven ispred Vošinog gola?
- To je fudbal . Iskreno, nisam očekivao da, evo već skoro pune dve godine, neću uspeti da se izborim za mesto u timu, ali, s druge strane, Rockov sjajno brani od kada sam postao član Vojvodine. Bude peckanja na treninzima između nas, naravno bez zle namere, kada mu kažem da je vreme da ode i oslobodi mi mesto. Znate, kod golmana nije isto kao kod igrača u polju, jer mesta ima samo za jednog, dok drugi mogu da igraju i na različitim pozicijama. Iako mi nije svejedno, nastojim da radim što bolje na treninzima, imam i dosta prijateljskih utakmica u nogama i sve mi to pomaže da istrajem – kaže Simić.
Po vašoj evidenciji, koliko zvaničnih utakmica ste upisali na golu novosadskog superligaša?
- Nije ih bilo puno, možda šest ili sedam. Branio sam uglavnom u kup susretima, a tako je bilo i u ovoj sezoni. Voleo bih kada se tu stvari ne bi menjale, jer cilj nam je da pokušamo da osvojimo trofej i svi smo izuzetno motivisani. Odluku će, naravno, doneti šef Nenad Lalatović, a bilo bi sjajno kada bismo osvojili trofej Kupa , bez obzira na to ko će braniti.
Pripremate se za nastavak sezone, hoće li Voša zaigrati u Evropi?
- Uželeli smo se terena i lopte, kao i druženja tokom treninga. Jesmo se svakodnevno videli prilikom treninga putem interneta, ali nije to bilo isto kao kada svi zajedno vežbamo u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov”. Pred nama su još ta četiri duela i nadam se da ćemo maksimalno spremno dočekati izuzetno važan susret s Čukaričkim, da ćemo posao uspešno privesti kraju i plasirati se u Evropu.
Postao sam Novosađanin
Nikola je rođen 1996. godine u Beogradu, a karijeru je počeo u ekipi Bežanije. Jednu sezonu proveo je u Sremu iz Jakova, a onda je prešao u redove Sinđelića. Dobre partije preporučile su ga stručnjacima Vojvodine i od 2018. je u Novom Sadu.
- Postao sam pravi Novosađanin, jer mi se događa da kada imamo slobodni dan ne idem u Beograd, već ostajem ovde - uz osmeh je kazao 192 cm visoki golman. - Čini mi se da sam dobro upoznao Novi Sad i zaista sam zadovoljan što živim i radim u njemu.
S golmanima radi bivši čuvar mreže Milan Jovanić, odgovara li vam njegov stil rada?
- Navikli smo se na rad s Milanom, uostalom, već godinu i po dana on vodi naše treninge. Oni su kvalitetni i jaki i to nam svima pomaže da zadržimo visok nivo forme. Između ostalog, i zbog toga sam svakog trenutka spreman da pomognem timu, uvek sam tu i čekam svoju priliku.
Jeste li ponekad zažalili što niste odabranli neki drugi klub u kojem biste imali češće priliku da branite?
- Ugovor s crveno-belima veže me još godinu dana i potpuno sam posvećen radu. Nikada, baš nikada nisam zažalio što sam postao fudbaler Vojvodine, jer ovde sam puno toga naučio, upoznao veliki broj ljudi i odgovara mi sjajna atmosfera koju u timu imamo. Ona nas vodi ka ispunjenju cilja, a to je učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope. To je cilj koji svakog od nas dodatno motiviše i ubeđen sam da ćemo ga i ostvariti - naglasio je Nikola Simić.
A. Predojević