Rezervni golman Vojvodine Nikola Simić strpljivo čeka priliku

Dotadašnji čuvar mreže beo­gradskog Sinđelića bio je svestan da će morati u Voši  da krene od klupe, ali je, kako sam tvrdi, bio spreman na to, kao i na uporan i naporan rad. Gotovo dve pune godine kasnije nije se mnogo odmakao od početka, pa je i danas rezervni golman, alternativa reprezentativcu Emilu Rockovu.

Jeste li očekivali to da nećete dobiti priliku i da će godinu dana stariji Rockov i dalje biti neprikosnoven ispred Vošinog gola?

- To je fudbal . Iskreno, nisam očekivao da, evo već skoro pune dve godine, neću uspeti da se izborim za mesto u timu, ali, s druge strane, Rockov sjajno brani od kada sam postao član Vojvodine. Bude peckanja na treninzima između nas, naravno bez zle namere, kada mu kažem da je vreme da ode i oslobodi mi mesto. Znate, kod golmana nije isto kao kod igrača u polju, jer mesta ima samo za jednog, dok drugi mogu da igraju i na različitim pozicijama. Iako mi nije svejedno, nastojim da radim što bolje na treninzima, imam i dosta prijateljskih utakmica u nogama i sve mi to pomaže da istrajem – kaže Simić.

Po vašoj evidenciji, koliko zvaničnih utakmica ste upisali na golu novosadskog superligaša?

- Nije ih bilo puno, možda šest ili sedam. Branio sam uglavnom u kup susretima, a tako je bilo i u ovoj sezoni. Voleo bih kada se tu stvari ne bi menjale, jer cilj nam je da pokušamo da osvojimo trofej i svi smo izuzetno motivisani. Odluku će, naravno, doneti šef Nenad Lalatović, a bilo bi sjajno kada bismo osvojili trofej Kupa , bez obzira na to ko će braniti.

Pripremate se za nastavak sezone, hoće li Voša zaigrati u Evropi?

- Uželeli smo se terena i lopte, kao i druženja tokom treninga. Jesmo se svakodnevno videli prilikom treninga putem interneta, ali nije to bilo isto kao kada svi zajedno vežbamo u Fudbalskom centru “Vujadin Boš­kov”. Pred nama su još ta četiri duela i nadam se da ćemo maksimalno spremno dočekati izuzetno važan susret s Ču­ka­ričkim, da ćemo posao uspešno privesti kraju i plasirati se u Evropu.

Postao sam Novosađanin

Nikola je rođen 1996. godine u Beogradu, a karijeru je počeo u ekipi Bežanije. Jednu sezonu proveo je u Sremu iz Jakova, a onda je prešao u redove Sinđelića. Dobre partije preporučile su ga stručnjacima Vojvodine i od 2018. je u Novom Sadu.

- Postao sam pravi Novosađanin, jer mi se događa da kada imamo slobodni dan ne idem u Beograd, već ostajem ovde - uz osmeh je kazao 192 cm visoki golman. - Čini mi se da sam dobro upoznao Novi Sad i zaista sam zadovoljan što živim i radim u njemu.

S golmanima radi bivši čuvar mreže Milan Jovanić, odgovara li vam njegov stil rada?

- Navikli smo se na rad s Milanom, uostalom, već godinu i po dana on vodi naše treninge. Oni su kvalitetni i jaki i to nam svima pomaže da zadržimo visok nivo forme. Između ostalog, i zbog toga sam svakog trenutka spreman da pomognem timu, uvek sam tu i čekam svoju priliku.

Jeste li ponekad zažalili što niste odabranli neki drugi klub u kojem biste imali češće priliku da branite?

- Ugovor s crveno-belima veže me još godinu dana i potpuno sam posvećen radu. Nikada, baš nikada  nisam zažalio što sam postao fudbaler Vojvodine, jer ovde sam puno toga naučio, upoznao veliki broj ljudi i odgovara mi sjajna atmosfera koju u timu imamo. Ona nas vodi ka ispunjenju cilja, a to je učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope. To je cilj koji svakog od nas dodatno motiviše i ubeđen sam da ćemo ga  i ostvariti - naglasio je Nikola Simić.

A. Predojević