Star trek Pikar: Mlaka papazjanija koju treba što pre zaboraviti

Nažalost, na to nismo dobili odgovor pošto u ovoj neubedljivoj, nemaštovitoj, i neoriginalnoj adaptaciji niko od likova uopšte ni ne liči na sebe. Zapravo, „Pikar“ sa pravim starim „Star trekom“ uglavnom samo nominalno deli univerzum (slično kao i jednako mlaki „Diskaveri“, ili Abramsovi spejs površni filmovi o mladom Spoku i Kirku).

Patrik Stjuart (Pikar), ni po glumi, a još manje po karakterizaciji koju mu dozvoljava scenario čak ni izdaleka ne podseća na voljenog kapetana broda Enterprajz. Diplomatski nastrojeni, promišljeni i uzdržani Pikar u ovoj površnoj adaptaciji Aleksa Kurcmana je iracionalan, sklon hirovitim i nonsens odlukama, i emocionalan do mučne patetike.

Najčudnije je što „Pikar“ deluje kao da scenaristi uopšte i nisu gledali „Zvezdane staze“. Ono što je naučnofantastični serijal koji je osmislio Rik Bergman izdvajalo iz mora drugih ostvarenja ovog žanra bio je izrazito optimistički pogled na budućnost ljudske civilizacije.

Iako junaci nisu bili savršeni, niti je svet bio bez svojih (i dalje bezbrojnih) problema, ipak je jedna od centralnih ideja ostajala: čovečanstvo je konačno dostiglo stupanj u razvoju u kom više nema ni ratova ni siromaštva. Ovakva postavka ne samo da je pružala potrebnu dozu optimizma (koji izostaje u drugim serijama jer je uvek modernije i „više kul“ biti mračan), nego je i podizala uloge jer su zapleti morali da budu sofisticirani, a moralni problemi iznijansirani i ne lako rešivi.

Ako zažmurimo na povremene šaljive ili bleskaste epizode, „Zvezdane staze“ su uvek bile više cerebralne, okrenute hipotetisanju u različitim problematičnim situacijama ili istraživanju mogućih novih ideja u nauci – od pitanja gde se povlači tanka linija između slobodnog čoveka i savršenog androida (i da li je treba povlačiti), preko problematizovanja kontakta sa civilizacijama koje su toliko fundamentalno drugačije da ih ne percipiramo kao samosvesna bića, preko savladavanja različitih shvatanja koncepta jezika (kultna epizoda „Darmok“), sve do iznijansirane politike i civilizacijskih ratova u kojima i oni s najboljim namerama na kraju okrvave ruke.

Kurcmanov novi „Pikar“ nema problema sa filozofijom pošto smo umesto finih debata o moralnosti dobili eksplozije i vilenjake koji mlate mačevima u svemiru (Elnor iz nekog razloga izgleda kao mladi Elrond iz „Gospodara prstenova“, i koristi sablju protiv vatrenog oružja jer je logično ponašanje očigledno precenjeno). Takođe, u novim „Zvezdanim stazama“ nauka je upadljivo svedena na nivo jeftinog trika, a sva pažnja je usmerena na eksplozije, akciju i pucanje.

Sedma od Devet, posle brojnih sezona „Star trek Vojadžera“ u kojima je s mukom rekonstruisala deo po deo svog izgubljenog života, pokušavajući da nađe osetljivi psihološki balans između izgubljenih osećanja i slepog oslanjanja na nauku, vraćajući i izgrađujući svoj identitet u dugim razgovorima, u „Pikaru“ regresira u punokrvnu američku kaubojku koja mlati duplim pištoljima i levo i desno, posvećujući svoj život veselo upakovanom preteranom nasilju.

Uz sve to, scenario zaista nije jača strana „Pikara“. Razgovori često funkcionišu na nivou direktne ekspozicije (glumci samo što ne počnu da govore u kameru šta se od nas kao publike očekuje da mislimo i znamo), junaci su nešarmantni, nesimpatični i, najčešće, sasvim nepotrebni (čitava galerija likova smenjuje se u samo deset epizoda kao da su na pokretnoj traci, ulazeći i izlazeći iz priče bez naročitog smisla i potrebe). Zaplet je ne samo komično zapetljan nego najčešće nelogičan i neubedljiv, i često stare likove tera da se ponašaju kako nikada ne bi  (zašto Pikar dobija fiksaciju da spase dve žene androida? Zašto je toliko opsednut Dejtinom pogibijom kad oni nikada nisu bili tako bliski prijatelji, i zar ne bi logičnije bilo da je traumatizovan pogibijom brata i njegove porodice u čijoj kući sad živi? Koja je motivacija onih koji na kraju ostaju s njim na brodu? Ovakva pitanja nemaju kraja). I kao da sve to nije dovoljno, kao šlag na tortu, celokupni veliki obrt, odnosno tajni veliki zaplet sezone je više nego upadljivo sličan priči iz sjajne naučnofantastične video igre „Mass Effect “.

Na kraju ove tužne računice nije više sasvim jasno ni za koga je ova serija pravljena -  fanovi „Star treka“ su uglavnom upadljivo razočarani, a novi teško da će biti privučeni Kurcmanovom komplikovanom spejs opera papazjanijom sa neoriginalnim zapletom i antipatičnim likovima.

Nastasja Pisarev