OBNOVA HRAMA ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE U SREMSKOJ KAMENICI U ZAVRŠNOJ FAZI Posao dostojan neimarskog zahvata s početka 18. veka

Iako je od svog nastanka 1737. godine u više navrata bila u rukama majstora, njen sadašnji starešina protojerej-stavrofor Gavro Milanović reći će da nikad verovatno u svom 288 godina dugom postojanju nije tako temeljno i suštinski obnovljena kao sada.           

Radovi, koji su na crkvi izvedeni krajem prošlog veka u vidu pokrivanja kupole i zvonika bakrom, a krova biber crepom, i nastavljeni početkom novog milenijuma kada je i krovni pokrivač zamenjen bakarnim, predstavljali su, moglo bi se reći uvod u kapitalne zahvate koji su otpočeli 2016. godine i sada se privode kraju. 

– Te godine obratili smo se Pokrajinskoj vladi koju je predvodio Igor Mirović s molbom za pomoć da se obnova nastavi, što je on prihvatio – priča otac Gavro. – Tako je reagovao i tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kada smo se i njemu obratili iz istog razloga. S poslovima se krenulo od unutrašnjosti hrama. Obnovljeni su u prve dve godine oltarska pregrada, freskopis, kupola iznutra i soleji. Tako je godinu za godinom išlo dok unutrašnjost nije u potpunosti uređena. U to spadaju preuređenje poda, uvođenje podnog grejanja, ugradnja toplotne pumpe, eliminacija vlage. Fasada je očišćena i konzervirana. Ove godine je obnova stigla do kraja pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pokrajine i grada Novog Sada. Završava se takođe i obnova prve srpske škole u Vojvodini. Ima podataka da datira još iz 15. veka, ali se pouzdano zna da je izgrađena 1701. godine. Kad je škola građena uz upotrebu čvrstog materijala, raniji  hram posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice je bio od drveta. Prilikom unutašnjih radova u sadašnjoj crkvi bili smo u prilici da vidimo delove ranije bogomolje. Kod desne pevnice radnici su, naime, naišli na grobnicu sa više grobnih ostataka i zapis u olovu koji će se čuvati u muzeju u staroj školi. 

Po rečima prote Milanovića, škola je blagoslovom mitropolita sremskog Vasilija određena da bude Muzej crkve i školstva u kom će se postavka sastojati od predmeta koji će govoriti o njihovoj prošlosti. U pripremi je projekat za novi objekat u porti od 500 kvadratnih metara sa kancelarijom, učionicom za veronauku, prostorijom za horske probe, bibliotekom, stanom i salom za oko 120 ljudi, sa čajnom kuhinjom i sanitarnim čvorom. Do njegove izgradnje sala u školi koristiće se delom i za kancelarijske poslove.

U muzeju, čije opremanje je, uz parterno uređenje i ozelenjavanje porte, poslednja faza obnove, među eksponatima biće i portret velikog prosvetitelja Teodora Jankovića Mirijevskog

– Uveliko se spremamo za veliki praznik - osvećenje radova. Po sadašnjem planu to bi trebalo da bude u prvoj polovini juna. Srećan sam zbog građevinske obnove, a još srećniji zbog duhovne koja joj je prethodila. Naš hram je svake nedelje, pogotovo praznikom pun, vernici revnosni i vode brigu o svom duhovnom životu i krajnjem cilju, a to je susret sa spasiteljem Isusom Hristom – kaže otac Gavro iskazujući zahvalnost svima koji su učestvovali u obnovi, u prvom redu mitropolitu Vasiliju, ktitoru Igoru Miroviću, te vericima koji su davali priloge, uključujući i izvođače radova.

Tokom radova vrlo često na terenu su se sastajali članovi odbora za obnovu ta dva objekta. Ekipa „Dnevnika“ zatekla ih je prošle sedmice u porti drevne crkve u kojoj se iz dana u dan menja izgled. Među njima je i ktitor Igor Mirović koji kaže da je, s obzirom na to da je pohađao osnovnu školu i živeo u Sremskoj Kamenici, osetio kao svoju dužnost i misiju da zajedno sa ostalim priložnicima da doprinos obnovi i stane minulih godina na čelo  Odbora za sanaciju škole iz 1701. i za sveobuhvatno sređivanje hrama, koji će za desetak godina napuniti tri veka.

– Ovo je jedan od najvažnijih poslova kada je reč o našoj duhovnoj obnovi – kaže Mirović. – Obnoviti srpsku školu iz 1701. godine nije mala stvar. Šest godina se radilo uz nadzor oba zavoda za zaštitu spomenika kulture i mislim da smo uspeli u najvećoj mogućoj meri. Najizazovnije je bilo vratiti školu u prvobitno stanje što je bilo nemoguće. Uvek smo diskutovali o svemu tokom radova. Najviše novca izdvojeno je iz pokrajinskog budžeta. Do sada više od 200 miliona dinara, pre svega zbog radova na fasadi koji su skupi i zahtevali tehnologiju koja je prvi put kod nas primenjena. Mislim da je vredelo novca i truda. Smatram da svima ovako obnovljen hram, po arhitekturi specifičan jer predstavlja mešavinu starog srpskog, moravskog stila  i barokne arhitekture, treba da služi na ponos. To je jedan od nekoliko hramova u čiju izgradnju je utkana jedna vrsta borbe. Kada smo se doseljavali ovde u 17. veku, hteli samo da očuvamo svoj stil, a Austrougarska to nije dozvoljavala. Međutim, uspeli smo da iskažemo svoju osobenost na ovom hramu i on i zbog toga ima posebnu arhitektonsku vrednost. Naša borba je bila dug tim ljudima koji su u teškom vremenu, početkom 18. veka uspeli da ga naprave. Zapitali smo se da li smo sposobni da ga održavamo. Mislim da jesmo.               

U muzeju, čije opremanje je uz parterno uređenje i ozelenjavanje porte poslednja faza obnove, po Mirovićevim rečima, među eksponatima će biti i portreti prvog ktitora crkve oca Živana Crnogorca, velikog srpskog, rumunskog i ruskog prosvetitelja i ruskog ministra prosvete, koji je i završio kameničku školu, Teodora Jankovića Mirijevskog, i Jovana Jovanovića Zmaja koji je poslednjih desetak godina života proveo u Kamenici. 

Zorica Milosavljević