KOTRLJANJE RAVNICOM Varljivi plodovi na grani ili vruć krompir sa peska

Voćari koji se odlučuju na nepopularan korak uveravaju da im proizvodnja jabuka nije više primaljiva, odnosno da je tržište prezasićeno, te da nemaju računicu i izlaz će potražiti u nekoj drugoj proizvodnji. Međutim, nasuprot njihovim uveravanjima cena jabuka na tržištu se popravila i primamljiva je i za izvoz.

- Neshvatljivo je i za mene je iznenađenje da voćari na severu Bačke krče voćenjake kada je cena jabuka veoma dobra, pogotovo što se područje Subotičko horgoške peščare najbolje može valorizovati u voćartsvu. Subotičko horgoška peščara je poznata po voćarksoj proizvodnji, u prvom redu po proizvodnji jabuka i moj utisak je da se proizvođači nisu u poslednjih deset-petnaest godina nisu baš najbolje snašli kada su u pitanju nove tehnologije, kao što je to na Fruškoj gori gde se novi voćnjaci podižu sa protivgradnim mrežama i novim sortimentom. Mislim da se u celoj toj priči nisu dobro organizovali kada je u pitanju izvoz, nego su bili naslonjeni na druge - smatra profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.    

Keserović konstatuje da je lanjski rod od 480.000 tona jabuka u Srbiji bio sasvim dobar i da je krajem godine u novembru izvoz tog voća išao čak u 27 zemalja, da se u decembru izvozilo u 19 zemalja i da je vrednost izvoza mesečno iznosila između 11 i 14 miliona američkih dolara.

- Sada je izvoz jabuka krenuo i niko neće ni da otvara komore hladnjača u kojima su lagerovane jabuke “ajdared”, jer se zna da su lane izmrzle jabuke u Poljskoj. Cena koja se trenutno nudi za “ajdared” je izvanredna i do 75 dinara za kilogram. Ne znam šta proizvođači čekaju, vrlo su čudni, jer ne daj bože da se zbog koronavirusa zabrani izvoz… - predočava Keserović.      

Poljoprivredna gazdinstva u Bačkim Vinogradima, koja u poslednje vreme nisu našla sebe u proizvodnji jabuka, kažu da im je isplativiji uzgoj krompira i drugog povrća. Smatraju da postoji prezasićenost u uzgoju ovog voća, a da se za plasman na inostrano tržište postavljaju sve strožiji zahtevi. Na parcelama na kojima su iskrčena stabla jabuka, ovdašnji voćari preorijentišu se najviše na sadnju krompira i drugog povrća ili prelaze na druge voćne vrste, u prvom redu maline, zovu, lešnike… 

Jožef Kiš iz Bačkih Vinograda je iskrčio ostarela stabla jabuka i najradije bi prodao parcelu gde je bio voćnjak, koji mu je kako je posvedočio za subotičku RTV “Panon” poslednje dve godine “rađao gubitke”. Vilmoš Domonkoš je izračunao da će mu posečena stabala i izvađeni panjevi obezbediti ogrevno drvo za najmanje dve godine. On veli da nema hladnjaču, a da jabuke koja se skladište u podrumu poslednjih godina sve je manja tražnja i njen kvalitet nije odgovarajući za rusko tržište…

Neka poljoprivredna gazdinstva iz Bačkih Vinograda i Horgoša i do sada uporedo su se bavila proizvodnjom jabuka i krompira, pa se oslobađaju starijih stabala koja su u lošijoj kondiciji i slabije rađaju, a kažu i da se ne odriču proizvodnje krompira. Jožef Katona iz Horgoša ispričao je za naš list da je iskrčio stariji zasad jabuka na površini od jednog katastarskog jutra, ali da će na istoj površini obnoviti zasad da bi ostvarivao dosadašnju proizvodnju od oko sedam vagona jabuka godišnje, koju delom isporučuje za rusko tržište, a dobrim delom i direktno proda na kanjiškoj pijaci.

- Izvadio sam jabuke na parceli gde je zasad bio star skoro četvrt veka od 1996. godine, ali ću ga obnoviti. Manji sam voćar i povrtar, a ukoliko se kolege voćari odluče da na slobodnim površinama uzgajaju krompir, može se očekivati da kada se puno hektara nađe pod krompirom, da uz veću ponudu bude manja cena  - ukazuje Katona.    

Varljiva je i neizvesna proizvodnja sa grane u starim zasadima jabuka, ali i krompiri u peskovitim atarima na severu Bačke mogu biti “vrući”. Jene Šerfeze iz Horgoša takođe smatra da je tržište jabuka ipak nestabilno i napominje da je teško proizvoditi ako se unapred ništa ne zna u pogledu cene, jer su ulaganja u proizvodnju velika.

- Dešava se da kada dobro rodi nema potražnje na tržištu, a ukoliko je rod slabiji ne otkupljuju se sve sorte jabuka i kriterijumi u pogledu kvaliteta su veoma strogi i za rusko i za domaće tržište - utisak je Šerfezea. - Dolazimo često u situaciju da ne znamo šta da radimo sa jabukama. Kriterijumi kvaliteta za tržište Rusije nadmašuju sve, čak i one prema zapadnom tržištu. Od muke kada hoću da se našalim, kažem da ovde se onda ne može proizvoditi jabuka za izvoz nego ih trebamo crtati i šminkati da bi ispunile traženi kvalitet.

Šerfeze privodi kraju krčenje oko 2.000 stabala, a namerava da i dalje krči jabuke pod kojima ima oko 10 hektara, od kojih su na nekoliko hektara mladi zasadi.

-Sigurno je da ću sve ostale starije zasade jabuke brzo iskrčiti, a to je učinio i veći broj voćara iz Horgoša. Šta raditi na iskrčenim parcelama su buduće muke. Svi razmišljaju da će možda uzgajati krompir, ali tržište je već zasićeno i krompirom. Pošto već imam iskustvo u proizvodnji zove, imam nameru da na površinama gde se krče jabuke podignem zasad zove. Međutim, trenutno nemam sadnog materijala, ali treba da ga pripremim. Momentalno je takva situacija da bi mogli mnogo više plodova zove da prodajemo nego što sa postojećih zasada možemo da proizvedemo. Do skoro se nije ni znalo da već deceniju i po na severu Bačke proizvodimo zovu, pa se sada javljaju zainteresovani iz raznih krajeva naše zemlje, pa će se videti kako će se ova alternativna voćna vrsta ubuduće uzgajati - kaže Jene Šerfeze.

Milorad Mitrović