Kotrljanje ravnicom: Šta sejati i hoće li ulazak u brazdu biti skuplji?

Zbog blaže zime, za mnoge paore na imanjima bilo je i ima posla, počev od obilaska, prihranjivanja i zaštite ozimih useva, do svođenja računica iz prethodne godine i planiranja prolećne setve.

Regionalni predstavnik novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za sever Bačke i Banata agronom Robert Nemeš procenjuje da je u odnosu na prethodnu godinu, stanje ozimih useva odlično, međutim, kazuje da je vidljivo i nekoliko problema, pre svega sa pojavom određenih patogena na pšenici i pretežno na ječmovima.

- Pojava određenih bolesti na usevima nije nikakvo čudo s obzirom da smo imali vrlo toplu jesen i blagu zimu. Ništa ipak nije tragično i preterano opasno jer vrlo lako može da se sanira. Drugi problem je fiziološke prirode, jednostavno nagle i velike promene temperature muče biljke, zemljište nema vremena da se zagreje, voda je u nekom vrlo teškom usvojivom stanju, a temperature gura biljke u fotosintezu, izaziva fiziološku žeđ. Vode i ima ali biljka nema snage, a jedna od mogućih mera je valjanje useva. Ječam je puno žući po prirodi i na njemu se mnogo jasnije vide simptomi nego na parcelama pod pšenicom. To što su parcele pod ječmom limun žute boje je prepoznatljivo, da više pati nego pšenica, a ako uzmemo u obzir da je ječam značajno ranije posejan sve dobija dodatni smisao. Prihrana ozimih useva je mahom već završena ili je krajnje vreme da se uđe u taj posao, a akcenat se daje na prihranu brzo usvojivim đubrivima tipa AN i sličnih, da bi što pre dali efekte. Vreme je za posao i tu nema šta da se čeka, jer ozime žitarice su i žedne i gladne - predočava Nemeš. 

Za razliku od drugih koji se paorima dodvoravaju u restoranima, Zemljoradnička zadruga “Sto-vet” iz Starog Žednika je poljoprednike sa svog područja okupljala na već tradicionalnom “Mini sajmu semena” u osnovnim školama u Starom Žedniku i Oromu.

- Mi namerno poljoprivrednike okupljamo u osnovnim školama, jer nam je jako bitno da jačamo ove seoske institucije, da ih ohrabrimo, da se vidi da još neko nešto radi u selu. Mislim da je svaka podrška seoskim školama ili bilo kojoj instituciji na selu, danas jako potrebna i značajna... Iako ovo naše ratarstvo nije jako komplikovano, za to ne mora čovek da ima završen fakultet, ali ne može da se opusti, mora da prati sve novo što je na tržištu, mora da radi na sebi. Paori su inače vredni i marljivi i kad se doda ovaj segment edukacije, pa ako banke pomognu malo s parama i država sa subvencijama onda smo kompletni - smatra direktor Ž “Sto-vet” Yamil Yavić.

Na tržištu je prisutan veliki broj kompanija sa širokom paletom semena i hemijskih proizvoda za zaštitu bilja, pa je poljoprivrednicima nekada jako teško da se u datom momentu opredele koja semena ili zaštitna sredstva izabrati, koja će dati najbolji rezultat na njivi.  

Poljoprivrednik Jožef Madar iz Oroma veli da je uvek prilika da se na ovakvim zimskim susretima nešto nauči, da će nas stručnjaci i promoteri u nešto ubediti, ali i da razmenemo iskustva sa njima i kolegama paorima na ovim druženjima.

- Trebalo je ove zime više padavina, očekivali smo više kiše ili snega koji nismo dočekali, ali zasad zbog toga nema problema na ozimim usevima. U prolećnoj setvi opredelio sam se za suncokret, kukuruz i zob, a repu koju naše domaćinstvo je uzgajalo pola veka, ovog proleća ćemo izostaviti. Lane smo sa repom prilično loše prošli, a na jednom susretu ove zime u Senti, posle svega što sam čuo, ubeđen sam da ne treba da sejem repu jer se ispostavlja da cerkosporu koja je napada teško možemo zaustaviti. Profesor koji nam je držao predavanje je predočio da usev treba pet-šest puta prskati… - utisak je Jožefa Madara.

Od Premislava Grujina iz Bogaraša saznajemo da od ozimih useva ima pšenicu i uljanu repicu na po 50 hektara, da na usevima nije bilo problema, osim najezde glodara protiv kojih se bore postavljanjem mamaka za njihovo uništavanje, a da će prihranu obaviti početkom marta.

- U prolećnoj setvi biće najviše zastupljen kukuruz, sejaćemo i suncokret, a sirak kojim smo se dugo bavili još pre pet godina prestali smo da proizvodimo. Ne tako davno pod sirkom smo imali oko 20 hektara, nekada i više, ali smo odustali jer u selu nema radne snage. Grupa sezonaca koja nam je obavljala poslove se rasformirala, ljudi su otišli u inostranstvo i teško je naći nove radnike, jer je problem nedostatka radne snage sve izraženiji - kaže Grujin.

Tekst i foto: Milorad Mitrović