KOTRLJANJE RAVNICOM Zrno sirka konkurentno kukuruzu

Održivim osnaživanjem konkurentnosti poljoprivrendih gazdin­stava i preduzetnika uključivanjem biljnih vrsta ili razvojem novih proizvoda sa velikom dodatom vrednošću bave se stručnjaci iz Srbije i Mađarske u okviru projekta prekogranične saradnje.

U fokusu projekta “Konkurentna održivost poljoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi alternativnih boljnih vrsta”, u okviru IPA programa koji se finansira sredstvima EU, sa naše strane su spelta, konoplja i sirak, a sa mađarske strane začinska paprika, leguminoze i slatki krompir batata. Sa naše strane partneri u projektu su novosadski Poljoprivredni fakultet, Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine i Udruženje baštovana iz Sente, a iz severnog susedstva Nacionalni agroistraživački i inovativni centar Mađarske, Centar za istraživanje žitarica i Fond “Lavina” iz Segedina. Menayer projekta dr Laslo Lenđel iz Sente ukazuje da su iskustva sagledavana kroz ekperimentalna polja ovih alternativnih biljnih kultura koja su prikazivana u Novom Sadu i okolini Segedina, razmenjivali studenti, mladi istraživači i oplemenjivači.

- Za one koji hoće da se usavršavaju i bave ovim alternativnim biljnim vrstama gradivo će se pripremiti u digitlanoj formi, a biće izdata i knjiga recepata jela koja se spravljaju od tih alternativnih biljaka - najavio je Lenđel.

Pri završetku projekta se zainteresovanim poljoprivrednim gazdinstvima i preduzetnicima univerzitetski profesori drže predavanja o uzgoju alternativnih biljnih vrsta, pa je takav skup u petak upriličen u Senti, uz učešće stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Na značaj, tehnologiju proizvodnje i perspektive gajenja sirka za zrno ukazao je dr Đorđe Krstić, da je konoplja biljka naše prošlosti i budućnosti predočio je dr Goran Jaćimović, a asistent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu Dušan Dunđerski predstavio je proizvodnju spelte u konvencionalnim i organskim sistemima ratarenja.

Alternativne biljke za nas nisu ništa novo, ukazuje profesor dr Đorđe Krstić, međutim, industrijalizacijom koja se desila, izgubili smo ih sa naših njiva...

- Sirak za zrno je tako alternativna biljna vrsta potencijalna zamena za kukuruz, ali je u pet najvažnijih biljnih vrsta na svetu. Prednost sirka za zrno u odnosu na druge kulture je velika tolerantnost prema suši i visokim temperaturama, manja probirljivost u pogledu tipa zemljišta i skromniji zahtevi za biljnim hranivima. Od deset najzastupljenijih biljnih vrsta koje jedemo ili koristimo, pet ili šest su iz familije trave, među njima je i sirak. U svetu se gaji na 44 miliona hektara, od toga 65 posto u Africi, a kod nas se na 2.500 do 3.000 hektara gaji uglavnom sirak metlaš - predočava Krstić.

Sirak koji se uzgaja za zrno kod nas nije zastupljen, ali prema mišljenju Krstića, ne znači da neće biti zastupljeniji u narednom periodu, jer ima iste hranidbene vrednosti kao kukuruz. Rentabilno ga je gajiti tamo gde kukuruz i sirak daju iste prinose, pri čemu treba imati u vidu da kod nepovoljnih uslova sirak za zrno daje veće prinose.

Zoltan Muči iz Tornjoša je sirak kao krmnu biljku počeo da uzgaja zato što se bavi stočarstvom, prvenstveno tovom svinja, jer nije bio zadovoljan kvalitetom i cenom stočne hrane koju je nabavljao od drugih.

- Hteo sam da se bavim proizvodnjom kojom ću biti zadovoljan i postizati bolje rezultate, za šta je bilo neophodno da prihvatim preporuku stručnjaka - kaže Zoltan Muči. -  U setvenoj strukturi gazdinstva 30 posto zauzima krmno bilje, gledam da dobro osmislim plodored i smatram da sam bolje pripremljen od drugih gazdinstava, pa nemam problema gde ću rod sa tih parcela da držim. Sa dobrim planom može se postizati jeftinija proizvodnja i mogu reći da sam u korišćenju zrna sirka u ishrani stoke zadovoljniji nego korišćenjem kukuruza.

Spelta neopravdano zapostavljena

Spelta je kao žitarica neopravdano zapostavljena, iako je njena proizvodnja znatno rentabilnija od pšenice, smatra Dušan Dunđerski sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu. Sada je mahom zastupljena u organskoj proizvodnji hrane, a u Srbiji nema zvaničnih podataka na kojim površinama se uzgaja.

Proizvodnja spelte je znatno profitabilnija u konvencionalnoj proizvodnji u odnosu na pšenicu, iako su prinosi i preko dva puta veći kod pšenice. Za kilogram spelte postiže se cena od jednog evra, što je pet puta više nego za pšenicu. Dunđerski ukazuje da su varijabilni troškovi na strani spelte, gde doduše seme jeste skuplje, ali u organskoj proizvodnji nema upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i drugog. U nepovoljnim godinama spelta vrlo često premašuje prinose pšenice. Naša jedina sorta spelte je “Nirvana”, ali su zastupljene sorte iz Švajcarske i Mađarske.

- Kada se podvuče crta, dobija se oko četiri puta bolji bruto finansijski rezultat kod spelte u odnosu na pšenicu - predočava Dunđerski.

Da kod nas nema tržišta zrna sirka preodčava i dr Đorđe Krstić, ali kada se ono “progura” kroz tov stoke sigurno da postoji mogućnost za postizanje boljih efekata kroz prilagođavanje plodoreda, unapreređenje tehnologije i povećanje proizvodnje.

- Jedna je računica kada je prave  poljoprivredni proizvođači, a drugo je kada kao stručnjaci pravimo teoriju optimuma. Mi to predajemo knjiški, kako je to u idealnim uslovima, drugo je kada dođete na njivu i to proizvodite,  a svaka godina je posebna, zbog toga je neophodna razmena iskustava. Danas je skupa proizvodnja i poljoprivrednici idu na teoriju maksimuma, da što više ulože bez mnogo velikih iznenađenja i da tu nađu računicu u proizvodnji. Kada god poljoprivredne proizvođače pitate za računicu, svi beže od odgovora, a i bilo gde u svetu ćete retko kada dobiti preciznu kalkulaciju. Svi to imaju negde u glavi, znaju gde ima računica a gde ne, ali nemojte pitati koliko šta košta i kolika su ulaganja. Kažu, važno je da “još uvek nisam propao” - ukazuje Krstić.

Milorad Mitrović