KOTRLJANJE RAVNICOM: Iskustvo gazdinstva Šandora Doboa i sinova

Zajedno koriste mehanizaciju, nabavljaju repromaterijal, ugovaraju svu proizvodnju i takoreći zajedno izlaze na njive.

- Često paralelno radimo i više poslova, uz dva pomoćna radnika, tako da nas je u poslu uvek petoro. Oduvek sam smatrao da više vredi da radimo zajedno, da više vredi ako se udružimo nego da troje rade pojedinačno svako za sebe. Veći je učinak i uvek možemo zajednički kupiti savremenu mehanizaciju. Obično smo i bolje pozicionirani kod banaka kada dižemo kredite, bez kojih nažalost ne možemo da pratimo savremene tokove - kaže Šandor Dobo.

Veći deo zemlje koju obrađuju je u zakupu, manji je u njihovom vlasništvu, a Šandor Dobo objašnjava kada planiraju setvenu strukturu uvek s jedne strane gledaju koje useve mogu ugovarati sa otkupljivačima i prerađivačima, jer smatraju da bez ugovaranja ne vredi sejati.

- Nažalost kod nas na severu Banata vremenski uslovi nam često nisu naklonjeni. Tako  smo lane imali sušno proleće, dva meseca bez kiše, što je bio problem za nicanje useva, posle smo dva meseca imali ogromne kiše, pa smo sa dva traktora vukli kosačicu da bi mogli pokositi mirođiju, spanać i druge lišćare za prerađivače. Onda od jula do novembra opet nismo imali izdašne kiše, jedva da je povremeno padalo četiri-pet litara po kvadratnom metru, pa nam je suša zadala ogromne probleme. Mi smo, na primer, imali proizvodnju paštrnaka koji nije mogao da se razvija, iako smo navodnjavali ovaj usev nismo mu stigli dati dovoljno vode da imamo redovan prinos, pa je prinos bio dosta skroman - ukazuje Dobo.

Divlje svinje znaju da naprave pustoš na njivama, ne samo u vreme pre berbe, već znaju i s proleća u vreme setve da pojedu seme kukuruza pa se mora presejavati i više puta, a i pored pokušaja da se posejano zaštiti, ako je divljač uporna, dešava se da se da se moraju prilagoditi i sejati nešto drugo. U setvenoj strukturi zastupljene su žitarice i suncokret, odustali su od uljane repice zbog suše, do skoro su uzgajali šećernu repu pa i od nje digli ruke, ali su računicu našli u uzgajanju mirođije, spanaća, paštrnaka, a u poslednje vreme još i proso i proteinski sirak.

- Proizvodnju industrijskog bilja ugovaramo sa “Alevom” iz Novog Kneževca” i preduzećem “SD” iz Martonoša. Iskustva su dobra jer ta saradnja se odvija na obostrano zadovoljstvo. Sada je već donekle problem jer otkupne cene stagniraju u evrima, što nam je odgovaralo u vreme inflacije da imamo garantovane cene, međutim, problem je što su nam se troškovi proizvodnje polako uvećavali pa je teško doći do nekog dobitka i često smo samo na pozitivnoj nuli. Dolazimo do toga da iako zaštitna sredstva i nisu mnogo skuplja, ranije pšenicu nismo ni prskali protiv obolenja a sada je neophodno dva ili tri puta - predočava Dobo.     

Oprobavali su se članovi porodice Dobo još u proizvodnji tikve golice, dugo su se uzgajali arpayik i industrijska paprika. Iako je industrijska paprika u porodici Dobo decenijama bila tradicionalno zastupljena, došlo se do toga da je osetan nedostatak radne snage i da se ovog proleća paprika neće sejati.

- Prošle godine smo berače dovozili autobusima čak iz Kikinde, kasnili smo sa berbom i paprika je već uvenula na njivi jer nismo na vreme mogli da obavimo berbu - saznajemo od Doboa.

Nekada se porodica Dobo bavila i proizvodnjom prasadi, jedno vreme unosna je bila proizvodnja arpayika i krompira, ali se prilagođava nestabilnim tržišnim, agroekološkim i drugim uslovima. Osposobljeni su za navodnjavanje oko 70 katastarskih jutara iz bušenih bunara, mogućnosti ima za navodnjavanje još toliko površina iz kanala na koje se njive naslanjaju, međutim, problem je da u kanalima nekada ima, a nekada nema vode. Vode u kanalima, ukazuje Dobo moralo bi biti već od setve od aprila, pa navodi da 2017. godine zbog suše i nemogućnosti zalivanja nije im niklo preko 20 jutara zasejano paštrnakom.

Evidentno je voda je u zadnje vreme postala limitirajući faktor za izvesniju proizvodnju. Upravo zbog toga u porodici Dobo su ovih dana već krenuli sa poslovima i obavili prihranu pšenice, ječma i spanaća. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom kada su prihranjivanje obavili u martu, pa posle nije bilo kiše, ove zime prihranjivanje su obavili ranije da ne bi prošli kao lane.

- U poljoprivrednoj proizvodnji uvek ima rizika, ne samo zbog suše koja pogađa useve na njivama pod vedrim nebom, nego često se menja ekonomika proizvodnje pojedinih kultura. Trebalo bi ustanoviti takve propise i stabilne uslove da ih mi poljoprivrednici možemo ispuniti, takođe i da otkupljivači i prerađivači imaju korektne odnose. Trebala bi nam jaka zadruga na koju možemo da se oslonimo. Sa sadašnjim skromnim podsticajnim sredstvima po hektaru obradive površine ne možemo da se takmičimo sa poljoprivrednicima iz okruženja koji dobijaju daleko više – kaže Dobo.

Prema njegovim rečima, ima podsticaja za kupovinu mehanizacije, ali problem je što su veliki troškovi proizvodnje koji progutaju prihode i manji proizvođačI teško mogu da se razviju. 

-Naša porodica je došla u situaciju da ne uspevamo sopstvenim sredstvima da finansiramo proizvodnju, nego svake godine uzimamo kredit za repromaterijal da bi kvalitetno mogli sve uraditi na njivama. Kod podsticaja bilo bi bolje rešenje povećati novčani podsticaj po hektaru, pa mi da odlučujemo šta i kako da ulažemo u unapređenje proizvodnje - smatra Šandor Dobo.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović      

2.Nema berača pa odustaju od proizvodnje industrijske paprike 3.