Tvoja reč, Aleksandra Mošorinski (28): Lepota je u trenutku stvaranja

Energiju za završavanje studija medicine u Novom Sadu, koje je „razvukla” više nego što je htela i planirala, sada prikuplja praveći unikatne minđuše i lančiće pod nazivom „Nika handmade story”, ali sa željom da svoj hobi proširi i na neke druge ukrase od pomenutog materijala.

Osoba sam koju sve zanima i kod mene sve tako ide u životu, sporijim tokom, ali na kraju uvek stignem do cilja, što je i najbitnije, počinje svoju priču Aleksandra, koja je predosećala da će zahvaljujući svom radu nekad stići i do stranica našeg „Dnevnika”.

Verujem da je, onda, i pravljenje nakita jedno od onoga što te sve zanima...

Jeste. Ja sam kreativac i uvek sam volela da iznenađujem ljude. Ideja o nakitu je dosta dugo šetala mojim mislima i imala sam kreativnu energiju koja je želela da izađe i dobije fizički oblik. Eto, malo sam tražila po interenetu šta bi to moglo biti, pa sam naišla na polimernu glinu i prilično mi se dopalo.

Zašto baš taj materijal?

Pre svega jer je dostupan. Nema mnogo repro šopova u Novom Sadu i to je, zapravo, najveći problem. Ova glina je jednostavna za oblikovanje, ima je u različitim bojama. Ne mogu da kažem da je lako, treba dosta rada da bi se dostigao neki nivo oblikovanja, pečenja, šmirglanja, lakiranja,... Ali je zanimljivo, osećam se kao u vrtiću, kao sa plastelinom da radim.

Jesi li probala da koristiš i neke druge materijale?

Za sada ne, jer sam još uvek na početku, ali nekad kombinujem neke drvene kuglice. Imam dosta ideja, ali sve ovo gledam kao hobi i nigde ne žurim, trudim se da uživam u svakom tom koraku. Biće tu svašta, ne nameravam da se zadržavam samo na nakitu. Planiram da ukrašavam torbe i cegere, što je sad aktuelno. Mada, i drvene kuglice mogu lepo da se kombinuju sa privescima i bude simpatično. Samo treba dobra volja, mašta...

I manje ispitnih rokova...

I to. Zapravo, meni je ovo dobro došlo kao odmor, kutak u kom se odmaram od svih ispita. Zanimljivo mi je da to radim u pauzama.

A dobra je i prilika da pokreneš sopstveni binis.

Jeste. Uvek su me pitali što se nisam bavila nekim preduzetništvom, pa evo prilike... Ali, meni je, za sada, ovo samo odmor. I teško je, od same izrade do postavljanja fotografija na internet, ima dosta stavki. Sve sad ispitujem, istražujem marketing, što je potpuno novo za mene. Sve je zanimljivo, svaki segment na tom putu. Trenutno imam podršku svojih prijatelja, ali želim jednog dana sve od početka do kraja da odradim sama. Fotografija me je oduvek zanimala, pa sad kradem trikove, ali planiram da upišem neki kurs.

Ono što je interesantno kod tvog nakita, budući da krećeš ispočetka i da je sve to isključivo tvoja mašta, a nisu u pitanju samo oblici, nego i šare, dezeni...

Valjda zato što se sve mnogo kupilo u meni, razmišljala sam o svemu godinu-dve, nikako nisam pronalazila vremena za to, uvek je nešto drugo bilo bitnije. Tako se i desilo, jedno veče sam sedela i ramišljala o oblicima, šarama i bojama. Rekla sam da se sve to mora realizovati i da nema čekanja.

Šta predstavljaju te šare?

U početku je prvobitni plan bio da se zadržim samo na geometrijskim oblicima. Međutim, poželela sam da dodam još nešto, s obzirom na to da je grčka boginja Nika u pitanju, onda sam htela da dodam i neke simbole. Ima svega, na novim nakitima će biti i likova. Posebno je zanimljivo kad nešto zamislim i uspem da iznesem na svoj način.

Koliko vremena je potrebno za čitavu proceduru?

Dug je proces i iznenadila sam se kad sam sabrala sve te sate. Ne radim to u jednom danu, trudim se da radim kad mi se to radi, kad imam volje. Ne želim sebe da pritiskam, ipak je u pitanju hobi, što je aktivnost u kojoj bi trebalo da uživamo u potpunosti, da njome napunimo baterije za neke primarne stvari. Uvek podelim na segmente, napravim određenu količinu oblika, pa naknadno obrađujem. Potrebna je volja, a kako je Mihajlo Pupin rekao, gde je volja, tu je i umeće. Kad počnem nešto da radim, prvobitna verzija nikad ne ispadne ista na kraju, ali je lepota u tom putu, da pustiš misli da teku i da uživa u svakom trenutku tog stvaranja.

Kako drugi reaguju na tvoj rad?

Moj nakit je specifičan jer je upečatljiv. Ljudi kojima sam okružena traže nešto svedenije, ja im ispunim želju, ali budući da je to moj hobi, moja želja je da ostanem dosledna i da ja ponudim ljudima ono što sam zamislila. Ne planiram da radim svedenije... Najčešća reakcija ljudi je da ne bi imali hrabrosti da iznesu moj nakit onako kako sam ga zamislila. Mada, ima onih koji su oduševljeni i hvale moj rad.

Da li imaš neke planove za dalje? Možeš li da zamisliš sebe u takvom poslu?

Mogu i planiram. Već sam imala neke pozive za radionice i sajmove. Još uvek sam na početku i smatram da treba još vremena da prođe kako bi sve dobilo neku formu.

Postoje li neke prepreke s kojima se suočavaš?

Vreme! Samo to, za sada. Još uvek sve istražujem i imam nove ideje. U početku sam želela da se sve vidi da je rukom pravljeno, da ne budu idealni oblici, da ne bude mnogo sjaja... Potrebno je dosta vremena da bi došla do finalnog proizvoda. Onda sedneš, pa te ponese, radiš i ne možeš da prestaneš. Pa izgubiš pola dana, pa mi nije do učenja... Postojao je i strah. Sve ovo sam započela sa jednom drugaricom i ubrzo nakon toga smo shvatile da imamo dosta dobrih ideja, a ovde mora postojati kompromis i bilo je šteta da gušimo jedna drugu. Tu sam se, zapravo, ohrabrila, iako je bio kratak period. Dokazala sam sebi da mogu i sad nastavljam dalje.

Lea Radlovački