Izvoz za 123 miliona evra veći od uvoza u Severnobanatskom okrugu

Zahvaljujući ulaganjima u otvaranje novih pogona povećan je broj zaposlenih, a broj nezaposlenih u poslednje četiri godine smanjen za 50 posto. U porastu su i zarade pri čemu je Kikinda posle dužeg perioda izbila na prvo mesto u okrugu, vrlo joj je blizu Senta koja je do sada prednjačila, porast plata je evidentan i u Čoki, ali Kanjiža beleži pad mada je ranije bila ispred Kikinde i Sente.

- Pored toga što je smanjena nezaposlenost, gde se uglavnom kao razlog često navode migracije stanovništva u inostranstvo, međutim, realno u porastu je i zaposlenost jer se otvaraju novi proizvodni pogoni i nova radna mesta. U Kikindi je recimo uprkos migracijama i negativnom prirodnom priraštaju broj zaposlenih porastao za preko 400, povećanje zaposlenosti je prisutno u Senti, čemu je doprinela ekspanzija firme “Tisa Automotiv”, otvaranjem pogona “Zopasa” i “Mekafora”, ali i u nekadašnjem gigantu Livnici “Kikinda” traže se radnici jer je novi vlasnik uspeo da obezbedi više posla - kaže direktor Regionalne privredne komore Severnobanatskog okruga u Kikindi Tibor Horvat.

Horvat napominje da su u pojedinim firmama stalno otvoreni konkursi za prijem radnika, pogotovo što imaju potrebe za kvalitetnom radnom snagom, naročito u kikindskom „Le Belieru“, „Zopasu“, „Kalcedoniji“. Svoj pogon je ove godine u nekadašnjoj hali „Baninija“ u Kikindi otvorila firma „Tisa Automotiv“ iz Sente gde sada ima 500 zaposlenih, ali prema rečima Horvata to je puno značilo za deo radnika koji su do skoro svakodnevno na posao putovali u Sentu, pa više ne moraju da pored osam sati na radnom mestu, vreme provode i u saobraćaju. Ova firma vrlo aktivno traži radnike i za narednu godinu. Kapacitete proširuje u francuska kompanija „Mekafor“.

-  Postoji potreba za radnicima, a nezaposlenost je u okrugu sa 13.694 koliko je ljudi tražilo posao pre šest godina, sada pala na 6.845 onih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. U Kikindi je recimo od 2008. sa 7.300 nezaposlenih taj broj smanjen na 2.928, odnosno za preko 60 posto. Najviše je nazsposlenih nekvalifikovanih sa nezavršenom osnovnom i osnovnom školom gotovo 54 posto, a sa srednjom stručnom spremom ih je oko 37 posto. Novi investitori koji su otvorili ili nameravaju da otvaraju pogone u Kikindi traže stručnu radnu snagu, ne samo sa fakultetskom diplomom, nego dobre majstore vodoinstalatere, zidare, kuvare i iz metalske struke - od zavarivača, bravara i strugara. Majstori počinju da budu pristojno plaćeni, a očekujemo tendenicju da će biti i još plaćeniji. Realno, počeće da se polako firme utrkuju za kvalitetnom radnom snagom, imaju potrebu da stimulišu zaposlene i vezuju ih povećavanjem zarada. Dolazimo u situaciju da nezaposleni, pa i zaposleni, mogu birati i opredeljivati se za firmu u kojoj će raditi gde su bolji uslovi - konstatuje Horvat.

U izuzetno dobrom spoljnotrgovinskom bilansu najveći izvoznici su kikindski Metanolsko-sirćetni kompleks MSK koji učestvuje sa 37 posto, zatim „Le Belier“, „Zopas“, Livnica „Kikinda“, „Grindeks“, „Toza Marković“, senćanska fabrika Kompanije Japan Tobako Internešnel JTI i drugi. Privrednici sa područja Severnobanatskog okruga su za prvih 10 meseci ove godine ostvarili izvoz od 373 miliona evra i nalaze se na 12.mestu, u zlatnoj sredini od svih okruga, iako je Severnobanatski okrug jedan od najmanjih u Srbiji. Spoljnotrgovinski saldo u odnos izvoza i uvoza je 123 miliona evra u korist izvoza, čime je Severnobanatski okrug na petom mestu u Srbiji, posle Južnobanatskog i ispred Mačvanskog okruga.  

- Izvoz nam je gotovo 53 posto veći od uvoza - konstatuje  Tibor Horvat. - Najveći izvoz privrednici sa našeg području ostvaruju sa Mađarskom koja je za prvih deset meseci ove godine iznosila preko 30 miliona evra, sa Rumunijom preko 18, Italijom preko 17, Poljskom bezmalo 11 miliona evra. Evidentno je da privrednici iz našeg okruga u izvozu najviše sarađuju sa partnerima iz EU. Slična situacija je i kod uvoza, s tim što ovde imamo i saradnju sa Kinom i Japanom, pre svega u uvozu mašina, kao i sirovina iz SAD. Dobro je da se uvoze savremene mašine za proizvodnju i većina uvoza su sirovine, odnosno polufabrikati koji se dalje obrađuju i prerađuju za izvoz, a vrlo malo iz uvoza imamo robe široke potrošnje da bi se potrošila u našoj zemlji.

Metanolsko-sirćetni kompleks MSK i Fabrika „Toza Marković“ iščekuju nove gazde u narednom periodu, pri čemu je MSK na listi strateških kompanija u oblasti hemijske industrije, a „Toza“ je stao na noge nakon neuspele privatizacije i izlaska iz stečaja u većinskom vlsništvu JP „Srbijagas“.

Tibor Horvat kaže da „Toza“ čeka ponudu jedne od renomirane inostrane kompanije i da bi bilo odlično da to bude neko iz ove branše koja se bavi proizvodnjom crepa, koja bi nastavila dalje da ulaže i modernizuje proizvodnju, pošto kikindska glina i „Toza“ sigurno imaju mesta na tržištu naše zemlje i regiona.

- Za Kikindu i čitav Severnobanatski okrug je bitno da MSK radi jer upošljava preko 500 radnika, bez obzira da li u ovako uređenoj vlasničkoj strukturi ili privatizovan, a profit donosi ukoliko radi bar 11 meseci u godini. Izvoz iz MSK dostiže oko 100 miliona evra godišnje - predočava Horvat.

         Milorad Mitrović