„Dnevnik” u selu s imenom i prezimenom: Ratkovo

Prebrojavajući crkve, jer nismo bili sigurni da ih je (samo) dve, uspeli smo da lociramo gde se šta nalazi i, po uspravnim i onim nakrivim tornjevima, ali i po nekadašnjim bogatim švapskim kućama koje uprkos zubu vremena ne mogu da sakriju nekadašnji glanc, shvatimo da to mesto u opštini Oyaci i nije toliko komplikovano. Ispresecano magistralnim putevima i velikim žutim putokazima kako izaći iz sela, na putu do Ratkova nismo ni na jednoj tabli pročitali njegovo ime, čak ga nema ni na ulazu u naselje. A ni na izlazu! Ipak, ono što naizgled bezimeno selo čini posebnim jeste sve manja nezaposlenost, ali ne samo zato što ljudi iz njega odlaze, već zato što svi i koji ostaju imaju gde da rade.

- Meštani uglavnom uzgajaju soju, pšenicu, kukuruz, i to su sve manji poljoprivrednici, a ima i dosta onih koji gaje jagode, maline, borovnice, kupine - objašnjava sekretar Mesne zajednice Ratkovo Svetlana Šulović. - U poslednje tri-četiri godine je veća zaposlenost u celoj opštini Odžaci. Otvorena je kanadska firma „Magna Seating”, imamo i čaraparu u Gajdobri u kojoj odavde radi bar tridesetak žena. Važno je da spomenem i gospodina Branka Babića koji je odlučio da baš ovde osnuje preduzeće koje pravi opremu za japansko tetoviranje i u kom je zaposleno pedesetak naših meštana. Prošle godine su dobili i oktobarsku nagradu opštine Odžaci. Mali nam je broj nezaposlenih i srećna sam zbog toga. Onda i kad treba da nađete radnika da nešto radi, teško je, pa nam dolaze sa strane, uglavnom iz Vranja, Leskovca, Prokuplja...

Ne možeš da ležiš i da ti kaplje

- Ja sam rođen u ovoj Ulici Cara Dušana i mislim da ću tu i da odapnem - dočekuje nas meštanin Milovan Čičić, ponosni deda šestoro unučadi i uvek na usluzi svojim starijim komšijama. - Sve je tu maltene isto. Tačno je, ima manje ljudi, sigurno 70 odsto manje... Sad su ovde skoro sve udovice, starije žene.

Baš zato što je sada manje dece, deda Milovan se najradije priseća svog detinjstva kada se s vršnjacima igrao po ulici, dok im nisu stavili asfalt i uličnu rasvetu, pa su organizovali fudbalske turnire pod „reflektorima”.

- Ko ovde hoće da živi komotnije, mora da radi, a ko hoće solidno da živi, opet mora da radi, ne možeš da ležiš i da ti kaplje - važna je lekcija koju je mudri Ratkovčanin podelio sa nama.

Kad smo već na jugu Srbije, Ratkovo su nakon Drugog svetskog rata naselili ljudi iz Toplice i okoline Leskovca, te je 1948. godine i dobilo naziv koji i danas nosi. Pre toga selo se zvalo Parabuć, a danas se to ime spominje samo u nazivu manifestacije „Parabućki bal” koja se održala sinoć po peti put, baš na dan seoske slave Đurđic.

- Od prošle godine imamo i novog, mlađeg i neobičnog sveštenika u pravoslavnoj crkvi, Dragoljuba Majstorovića. Po završetku fakulteta radio je kao veroučitelj, pa ima više tolerancije i opuštenosti u njegovom ophođenja prema nama. Posle liturgije je uveo nešto što nije bila praksa, pozove nas da besedimo, da se počastimo i družimo - zadovoljna je naša sagovornica.

Katolici svake poslednje nedelje u mesecu imaju misu, a Švabe koje su nekada živele na ovim prostorima, i danas dolaze u posetu svom rodnom kraju, obilaze kuće i grobove, i svaki put se potrude da nešto svojoj crkvi i ostave.

Koliko traje dan, toliko i veselja ima

Seoska slava Đurćic održana je juče u Ratkovu, a tokom naše nedavne posete sve se zagrevalo i ulice su tek počinjale da šarene. Ono što najmlađe najviše raduje jesu ringišpili, autići i konjići, a kako višedecenijska tradicija porodice Špis iz Srbobrana nalaže, s pripremama treba krenuti na vreme.

- Svake godine smo ovde, a posećenost zavisi od vremena i novca - kaže nam Danijela Špis, ne krijući nezadovoljstvo sve slabijim poslovanjem. - Leti je najbolje jer ima najviše posla, a sad sve traje kraće jer je i dan kraći, dok zimi odmaramo i čekamo novu sezonu.

- Važno nam je da spomenemo da imamo Bager baru koja je nekada bila smetište sa brdo smeća koje smo pre nekoliko godina izmestili na deponiju u Oyacima. To je, inače, veštačko jezero na kom može da se peca i održavamo ga koliko možemo - objašnjava nam Šulović, preporučujući da ga obavezno obiđemo, žaleći što nije lepše vreme pa da etno-restorančić radi u kom bismo se okrepili i uživali.

Inače, po biračkom spisku od prošle godine, u Ratkovu živi skoro 2.800 punoletnih osoba i mnogo manje dece, ali sve ukupno ih je nešto više od 3.000. Da je najviše starijeg stanovništva govori i činjenica da se periodično dešava da u nekoliko dana premine i do desetak ljudi.

Ratnik na bojnom polju i u stihovima

Ratko Pavlović Ćićko (1913-1943) bio je revolucionar i pesnik, učesnik Španskog građanskog rata, ali i Narodnooslobodilačke borbe zbog čega i nosi titulu narodnog heroja Jugoslavije. Poreklom je iz crnogorske ratničke porodice, zbog čega je još kao omladinac bio član Komunističke partije. Sa Veljkom Vlahovićem organizovao je studente iz Praga da se bore protiv fašizma u Španiji, što je opisao u stihovima.

- Zato imamo Dom zdravlja i lekara koji je tu svaki dan i obavlja posao pedijatra, a imamo i stomatologa. Inače imamo i Poštu, dok smo banku zatvorili. Lovački dom nam služi za razne događaje, kako volim da kažem sve od sjaja do očaja, od parastosa do svadbi - navodi naša sagovornica.

I selo opšte gledano može se tako doživeti. U segmentu sjaja spadaju brojne manifestacije, međuljudska sloga, ali i činjenica da su proširili mrežu javne rasvete, dok je takoreći očaj rezervisan za lošu atmosfersku kanalizaciju zbog koje Ratkovo doživljava potop i nakon omanjih padavina. Zato je u planu da i ona zasija, dok će pijaca već na proleće biti izmeštena na novu lokaciju, a sadašnji prosotr biće preuređen u trg sa fontanom.

Lea Radlovački

Projekat „Odžaci danas” realizuje DVP Digital, a sufinansira opština Oyaci. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva