Bijenale akvarela u Zrenjaninu

Iz ovih susreta iznedrila se ideja o Bijenalu akvarela podunavskih zemalja,1992, a zatim sledi Prvo bijenale jugoslovenskog akvarela, koje je održano u gradu na Begeju 1993. godine.

U svojim počecima Bijenale je imalo dva dela. Klasičan akvarel i  eksperiment u akvarelu. Klasičan akvarel ima svoje utemeljene vrednosti, koje ga omeđavaju vekovima, i unutar specifičnosti same tehnike  odvijaju se kreativna istraživanja umetnika. I odmah je na tom prvom bijenalu otvoren segment  Eksperiment u  akvarelu, gde je akvarel povod za slobodne umetničke transpozicije i  interpretacije.Tako su materija i duh klasičnog  akvarela  postali podsticaj za raznovrsna intermedijalna  likovna istraživanja, iz kojih  su nastali radovi koji afirmišu istraživačku, mobilnu strukturu umetnosti.

Ovogodišnje, XIII bijenale akvarela u Zrenjaninu, sledi tu prvobitnu, rodilačku  ideju  o akvarelu  kao povodu za slobodne umetničke transpozicije i  interpretacije. Miroslav Karić, autor postavke, nazvao ju je „Skice za pokretne slike“. Ključ za  ideju izložbe našao je u otkrivanju  zajedničkih izvorišta i stecišta akvarela i filmske  umetnosti. I jedan i drugi umetnički medij ima, naime, moć da  uhvate trenutak života, svežinu umetnikove emocije, jer se umetnikova duhovna uzbuđjenja direktno upisuju u papir, odnosno filmsku traku. I  jedan i drugi umetnički medij prožet je doživljajnom spontanošću, lepotom neponovljivog.

Takođe, i film i akvarel imaju sugestivnu moć stvaranja atmosfere. Tu su i formalna izražajna sredstva bitna i za jedan i za drugi medij. Kao što u filmu imamo tokove slika,tako se u akvarelu vodena boja stalno pretače, preobražava oblike, menja se iz tona u ton. Vibrantnost imaginacije boje u akvarelu slična je vibrantnosti filmske slike. Koliko je ova ideja o prožimanju slike i akvarela svetski aktuelna svedoči fenomenalan video rad Laure Pruvost u francuskom paviljonu ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala.To umetničko delo kao da je nastalo potpunom sintezom akvarela i filma.

No, vratimo se zrenjaninskom Bijenalu, uz Karićeve reči: “Akvarel ima mogućnost da delikatnošću spontanog, manuelnog postupka zabeleži filmičan karakter sveta u konstantnom fokusu vizuelnih sadržaja i njihovih beskonačnih pojavnosti i preobražaja“. Pritom su pokretne slike postavljene na šest različitih lokacija, pa su ove ambijentalne situacije zapravo scenografska  rešenja. U tim prostorima izložena dela uspostavljaju međusobni dijalog, a istovremeno su u relaciji sa prostorom-scenografijom, stvarajući svojevrsnu priču, kao u filmu. Istina, ja bih autoru preporučila neka uzbudljivija mesta, kojima grad na Begeju obiluje, jer ova odabrana su mi suviše oficijelna: galerija, kulturni centar, biblioteka... Time bi i sami gledaoci, koji obilaze postavku, snimajućići u glavi svoj film, imali više prostora za izmaštavanje i intrigantniji doživljaj.

U svakom slučaju, Miroslav Karić je vrsan istoričar umetnosti i superioran poznavalac savremene likovne scene, pa je sa produbljenim znanjem, iz tog obilja izabrao ono najbolje - dela koja najpotpunije doprinose uobličavanju ideje izložbe. Izbor mu je pun pogodak, jer predstavljeni su radovi sledećih umetnika: Mark Brogan, Boris Burić,B ora Vitorac, Darko Vukić, diSTRUKTURA, Fatlum Doči, Milica Dukić, Biljana Đurđević, Aleksandar Zograf, Nina Ivanović, Ivana Ivković, Nadežda Kirćanski, Živana Mijailović, Vladimir Miladinović, Nemanja Milenković, Branislav Nikolić, Jukinori Noguči, Dragoljub Pavlov, Nikola Radosavljević, Milica Rakić, Milica Ružičić, Marko Stojanović, Predrag Terzić i Mia Ćuk.

Izvanredna likovna dela ovih umetnika su krajnje individualna, ali zajednička osobina im je pulsiranje savremenim senzibilitetom, pokrenuta su istraživačkom strašću i uzletima invecije. Nastala su kao rezultat ličnih razmišljanja pa imaju širok dijapazon pored likovnih, i tematskih pristupa - od ispovednih, intimističkih do globalnih, koji uspostavljaju angažovan dijalog sa vremenom. Da dela i prostiču iz duhovne klime vremena svedoči i nagrađeni rad Biljane Đurđević „Repetiranje“, snažan likovni udar na fenomen ljudske agresije.

        Jasmina Tutorov