„Dnevnik” na festivalu „Tisin cvet” u Novom Kneževcu

Prvi je priredila pijanistkinja Marija Gluvakov Medenica rođena u ovom gradu gde je i započela učenje klavira, da bi danas, posle magisterija i specijalizacije (trenutno je i na doktorskim studijama) stigla do zvanja vanrednog prfesora za svoj instrument u Kosovskoj Mitrovici. Resitalom pod nazivom „Sonata kao fantazija“ istakla je upravo fantazijske, ali i rapsodične i imrovizatorske elemente prisutne i u poznatoj Betovenovoj Sonati opus 27 u cis-molu i, još više i intenzivnije, u grandioznoj Sonati u ha-molu Franca Lista. U popularnom uvodnom stavu prve kompozicije, umetnica je odmerenim dinamičnim gibanjima osvetlila kantilenu naglašeno sonornih basova i „bolnog“ diskanta, a u uzburkanom i brzom, pravom Betovenskom finalu lepim tonom i zvonko sforcatiranim akcentima takođe „izvukla“ skrivenu melodiju.

U potonjem magistralnom ostvarenju klavirske muzike uopšte, Marija Gluvakov Medenica je istakla jarke dijabolične suprotnosti između demonsko-zlokobne zloslutnosti i nežno produhovljene prosvetljenosti, impresionirajući pravom Listovskom snagom i muškom energijom. Bila je pođednako sigurna i u burnim usponima koliko i  kontemplativnim silaznim pasažima, uzbudljiva u „ubojitim“ oktavama i akordima, te veoma precizna i u fugiranim kotrapunktskim epizodama. Njenu autentičnu, velikim odobravanjem posetilaca pozdravljenu, virtuozno superiornu, trijumfalnu, ali i proosećanu, mističnu i demonsku, maksimalno tehnički i zvučno osvetljenu, monumentalno oblikovanu interpretaciju doživeli smo i kao maštovito improvizovanu simfonijsku poemu, jedinstvenu Listovu tvorevinu u celokupnoj muzičkoj literaturi.

Takođe dugim aplauzima pozdravljeno, bilo je i muziciranje nestandardnog po sastavu, Trija „Aratos“ koji čine Katarina Popović (violina), Mihailo Samoran (klarinet) i Vanja Šćepanović (klavir), takođe već ostvarenih profesionalnih umetnika, svih na doktorskim akademskim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kvalitetan i zahtevan program u rasponu od klasicizma do  stilski različitih kompozicija 20. veka, povezan je ravnopravnim odnosom i bliskim „razgovorom“ triju zvučno iznivelisanih instrumenata, odnosno izvođača koji su zahvaljujući odličnoj uigranosti i nadasve, muzikalnoj, dinamički bogato razuđenoj i tonski odličnoj usklađenosti, ostvarili u svim elementima veče dostojno reprezentativne završnice festivala.

Otvoreno klasicistički prozračnim zvukom Trija za violinu, klarinet i klavir češkog autora Jana Vanhala, s nenametljivom deonicom klarineta kao kreatora gracioznosti i u celini, prijatno vedre atmosfere dela, koncert je kulminirao u slavnom Klarinetskom triju Arama Hačaturjana, zasnovanom na temama jermenskog folklornog porekla i melanholičnog raspoloženja, prisutnim u svim stavovima. Odmereno doneti kontrasti pevnog i plesnog karaktera, naizmenično smenjivanje vodećih uloga klarineta i violine dopunjenih ekspresivnom linijom ili „ukrasnim“ figuracijama klavira, isticanje neobičng kolorita i ukupnog virtuoziteta, krasili su i ovo uravnoteženo tumačenje na koje se prirodno nadovezala jedna od 26 verzija Srpskog kola Aleksandra Vujića, odabrana u znak sećanja na osnivača festivala i našeg cenjenog kompozitora, preminulog pre dve godine.

U startu adekvatno određen opšti karakter narodne igre, oštri akcenti, imitaciona kretanja i zahuktavanja tempa, prštava klavirska glisanda, ali i mirna akordika kao uvod u setnu centralnu epizodu, efektno su pripremili prvi stav (Ples), još jednog inteligentno i dramaturški logično odabranog i nadovezanog dela, Serenade za troje Petera Šikelea, američkog muzičkog satiričara i parodičara, poznatog po komičnim preradama popularnih kompozicija drugih autora. Doživljaj za sebe predstavljalo je gotovo besprekorno intonativno uklapanje, odnosno čudesno spajanje zvuka iznenadno oglašenih crkvenih zvona s „otkucavanjem“ u klavirskoj deonici na početku drugog stava (Pesme), kao i sa skoro autentičnom onomatopejom kišnih kapi pod ili nad violinskom melodijom, da bi interpretacija završila u vrlo virtuoznom yezerskom maniru (Varijacije) izvrsno „imitiranom“ u svakom instrumentu.   

        Marija Adamov

Projekat „Hronika Novog Kneževca“ realizuje DVP produkcija, a sufinansira opština Novi Kneževac. Stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.