„Дневник” на фестивалу „Тисин цвет” у Новом Кнежевцу

Први је приредила пијанисткиња Марија Глуваков Меденица рођена у овом граду где је и започела учење клавира, да би данас, после магистерија и специјализације (тренутно је и на докторским студијама) стигла до звања ванредног прфесора за свој инструмент у Косовској Митровици. Реситалом под називом „Соната као фантазија“ истакла је управо фантазијске, али и рапсодичне и имровизаторске елементе присутне и у познатој Бетовеновој Сонати опус 27 у цис-молу и, још више и интензивније, у грандиозној Сонати у ха-молу Франца Листа. У популарном уводном ставу прве композиције, уметница је одмереним динамичним гибањима осветлила кантилену наглашено сонорних басова и „болног“ дисканта, а у узбурканом и брзом, правом Бетовенском финалу лепим тоном и звонко сфорцатираним акцентима такође „извукла“ скривену мелодију.

У потоњем магистралном остварењу клавирске музике уопште, Марија Глуваков Меденица је истакла јарке дијаболичне супротности између демонско-злокобне злослутности и нежно продуховљене просветљености, импресионирајући правом Листовском снагом и мушком енергијом. Била је пођеднако сигурна и у бурним успонима колико и  контемплативним силазним пасажима, узбудљива у „убојитим“ октавама и акордима, те веома прецизна и у фугираним котрапунктским епизодама. Њену аутентичну, великим одобравањем посетилаца поздрављену, виртуозно супериорну, тријумфалну, али и проосећану, мистичну и демонску, максимално технички и звучно осветљену, монументално обликовану интерпретацију доживели смо и као маштовито импровизовану симфонијску поему, јединствену Листову творевину у целокупној музичкој литератури.

Такође дугим аплаузима поздрављено, било је и музицирање нестандардног по саставу, Трија „Аратос“ који чине Катарина Поповић (виолина), Михаило Саморан (кларинет) и Вања Шћепановић (клавир), такође већ остварених професионалних уметника, свих на докторским академским студијама на Факултету музичке уметности у Београду. Квалитетан и захтеван програм у распону од класицизма до  стилски различитих композиција 20. века, повезан је равноправним односом и блиским „разговором“ трију звучно изнивелисаних инструмената, односно извођача који су захваљујући одличној уиграности и надасве, музикалној, динамички богато разуђеној и тонски одличној усклађености, остварили у свим елементима вече достојно репрезентативне завршнице фестивала.

Отворено класицистички прозрачним звуком Трија за виолину, кларинет и клавир чешког аутора Јана Ванхала, с ненаметљивом деоницом кларинета као креатора грациозности и у целини, пријатно ведре атмосфере дела, концерт је кулминирао у славном Кларинетском трију Арама Хачатурјана, заснованом на темама јерменског фолклорног порекла и меланхоличног расположења, присутним у свим ставовима. Одмерено донети контрасти певног и плесног карактера, наизменично смењивање водећих улога кларинета и виолине допуњених експресивном линијом или „украсним“ фигурацијама клавира, истицање необичнг колорита и укупног виртуозитета, красили су и ово уравнотежено тумачење на које се природно надовезала једна од 26 верзија Српског кола Александра Вујића, одабрана у знак сећања на оснивача фестивала и нашег цењеног композитора, преминулог пре две године.

У старту адекватно одређен општи карактер народне игре, оштри акценти, имитациона кретања и захуктавања темпа, прштава клавирска глисанда, али и мирна акордика као увод у сетну централну епизоду, ефектно су припремили први став (Плес), још једног интелигентно и драматуршки логично одабраног и надовезаног дела, Серенаде за троје Петера Шикелеа, америчког музичког сатиричара и пародичара, познатог по комичним прерадама популарних композиција других аутора. Доживљај за себе представљало је готово беспрекорно интонативно уклапање, односно чудесно спајање звука изненадно оглашених црквених звона с „откуцавањем“ у клавирској деоници на почетку другог става (Песме), као и са скоро аутентичном ономатопејом кишних капи под или над виолинском мелодијом, да би интерпретација завршила у врло виртуозном yеzеrskom маниру (Варијације) изврсно „имитираном“ у сваком инструменту.   

        Марија Адамов

Пројекат „Хроника Новог Кнежевца“ реализује ДВП продукција, а суфинансира општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.