DNEVNIK U SELU S IMENOM I PREZIMENOM Bačko Petrovo Selo

Zvaničnim statistikama se ne može naročito verovati budući da su se mnogi odselili, a ostali prijavljeni na petrovoselskoj adresi, ali činjenica jeste da je svaka treća kuća prazna.

- Dosta njih ide u Mađarsku, mnogi ne znaju dobro srpski pa smatraju da će im biti lakše da uče na maternjem jeziku, a možda je to samo i moda, otići u inostranstvo i raditi - kaže nam sekretar Mesne zajednice Bačko Petrovo Selo Magdolna Pece, ponosno ističući da je ona u tom mestu od rođenja. - Ima ovde posla, može se naći, ali nisu svi zadovoljni platom, pa misle da će u inostranstvu bolje živeti. Mislim da je to diskutabilno jer, iako ima prednosti što zarađuju više para, s druge strane nisu u svojoj domovini, rade kojekakve poslove, ne rade u struci ni tamo. Mnogi kažu da im je dobro, ali možda se i stide da kažu istinu, ili su se uistinu ipak snašli. Ako možemo ovde da živimo i sa minimalnom zaradom, onda je meni lepše da ostanem kod kuće! Mi imamo svoj način života u selu. Živimo ležerno, imamo i stresove, ubrzaniji smo nego nekad, ali je to ipak selo, mirno mesto, živimo kako hoćemo, izađemo kad hoćemo čak i na poslu. Na zapadu se tačno zna kad je koja pauza, ako je i ima. Ja to ne bih dala ni za šta!

Oni koji su odlučili da žive opuštenijim, slobodnijim životom, u Bačkom Petrovom Selu bave se poljoprivredom uzgajajući pšenicu, ječam, kukuruz, suncokret i soju, dok mnogi poljoprivrednici imaju i voćnjake. Stočarstvo je na „slabim nogama”, ali ovčari još uvek postoje i njih je najviše. Oni koji se ne bave navedenim poslovima, odlaze u Bečej, Adu i Sentu gde rade u fabrikama ili u privatnim firmama.

Tisa nije svima primamljiva za kupanje, a meštanima Bačkog Petrovog Sela često nije ni dostupna, jer tokom leta nadođe i nije bezbedno umočiti se u nju. Tako je i ove godine sezona počela tek krajem jula, a sad se polako završava i to, ni manje ni više nego žurkama svakog petka. Kako nam meštani kažu, svake godine se sve više sređuje, taman kad se Tisa vrati u korito, a za sobom ostavi kojekakvog smeća, dok čiste za rekom, iskoriste priliku da ponešto novo i urade - dovedu struju, vodu, postave klupe...

- Najbolje se živelo dok sam bila srednjoškolka - priseća se naša sagovornica. - To je bilo sedamdesetih. Živelo se dobro i pre toga, dok je bilo Titovo vreme, svi mi kažu, a i ja se sećam, išli smo svake godine na more, kupovali smo kuće, nameštaj, kola, imali smo posao, dobre plate. Možda je sve ovo posledica toga jer smo onda preterali...

Ono što ih još uvek najviše seća na period „stare Juge” jesu table sa starim nazivima ulica - Maršala Tita, Lenjinova, Ive Lole Ribara, Svetozara Markovića,... koje stoje uz table s novim imenima. Kako Magdolna kaže, doći će vreme kad će i njih skinuti.

- Imamo neka čudna imena za koja niko nije čuo, a meni lično nikad nije smetao ni Lenjin, ni Maršal Tito. Bilo mi je lakše izgovoriti ta imena, ako ništa drugo. Moja ulica je bila Lenjinova, bez obzira na to ko je on bio, samo ime je lako za izgovor, a „Doktora Imrea Kiša” nije tako lako izgovoriti - vesela je Pece, dok sve to svakako izgovara s mađarskim akcentom.

Raštrkani po raznim krajevima mesta, kako bi svim roditeljima bili blizu, u Bačkom Petrovom Selu postoje četiri vrtića - tri za decu mađarske nacionalnosti i jedno za Srbe. Nekada ih je bilo i više, a čak je i osnovna škola imala nekoliko odeljenja pažljivo raspoređenih po selu. Jedna od takvih zgrada bila je i Mala zarda, nekada najlepša građevina, a sada potpuno devastirani objekat koji vapi za rušenjem, jer ovako samo vređa meštane podsećajući ih na ono što je nekada predstavljalo.

Bačko Petrovo Selo najpoznatije je po skeli koja postoji od pamtiveka, ali i nesvakidašnjem drvoredu hrasta lužnjaka koji na samom ulazu u mesto, iz pravca Bečeja, pravi prirodni tunel. Iskoristivši priliku da se provozamo skelom, dotakli smo i Banat, zajedno sa poljoprivrednicima koji imaju zemlju s te strane Tise. Imavši sreće da „ubodemo” satnicu i odmah krenemo na ne tako dalek put, nakon dvadesetak minuta vožnje već smo bili na početnoj tački, ali s novim putnicima.

- Kad je sezona, oko 50 ljudi se dnevno preveze - kaže nam skeledžija Karolj Varga, koji taj posao radi poslednjih desetak godina. - Vožnja se paušalno plaća, u zavisnosti od toga ko koliko jutara zemlje ima. Onda može da se voza tokom cele godine koliko hoće. Skela se kreće tako što drvenim kukama, koje sami pravimo, vučemo sajlu, a kome se od putnika žuri, onda i pomaže, mada ne bi trebalo to da rade. Polasci su po potrebi, van sezone na svaki pun sat, a kad ustreba, onda i češće.

- Današnji deo nove osnovne škole nalazi se i u Velikoj zardi koja je nekada pripadala katoličkoj crkvi, a u kojoj su sveštenici i kaluđerice predavali - objašnjava Magdolna. - Prvi i drugi razred sam završila u Maloj zardi, a onda je počela da propada osamdesetih kada je izgrađena nova škola u centru i sva deca su tamo prebačena.

Kao omaž starim kućama koje su nekada krasile, a danas naružavaju selo, lokalno Udruženje amaterskih slikara „Da Vinči” nedavno je organizovalo likovnu koloniju i tema je bila „Stare kuće”. Slikajući ih onakve kako su izgledale, biće vedri podsetnik na izložbi koja je u planu da se uskoro održi. Takođe, 15. septembar rezervisan je za jednu nadasve drugačiju izložbu - poljoprivrednici koji su od Republike Mađarske dobili potrebnu mehanizaciju, doteraće je na strelište i pokazati „svetu” čime sada obrađuju zemlju. Ubrzo nakon toga, poslednje nedelje septembra ili prve nedelje oktobra, održaće se tradicionalni Ovčarski dani u organizaciji Udruženja „Petrovoselski ovan”.

- Imamo tri kulturno-umetnička društva, udruženje žena, zanatlija, udruženje mladih koji su nedavno dobili svoje prostorije gde omladina može da se okuplja, budući da nemaju ni disko, ni bioskop,... - navodi naša sagovornica. - Od važnih investicija, istakla bih radove na dobijanju pijaće vode, umesto one famozne žute vode. Počeli su sa zamenom bandera i ulične rasvete, dobili smo dva nova autobuska stajališta, a potrebna su nam bar još dva, očistili smo jezero kod strelišta, a treba i da asfaltiramo još dosta ulica.

Lea Radlovački

Foto: V. Fifa