„Dnevnik” u selu s imenom i prezimenom – Mladenovo: Čim mladi imaju posla i deca se rađaju

I dok su tokom dana i večernjih časova najaktivniji ljudi, kad selo utihne, šakali postaju „glavni” i s raznih krajeva sela čoporativno se dovikuju, a kad i oni ućute, to znači da su krenuli u lov! Ali, ono što je najbitnije, u toj multietničkoj i multiživotinjskoj sredini - svi žive složno.

- Međuljudski odnosi su sjajni, i kad ima nekih koškanja, nikad nisu na nacionalnoj osnovi - uverava nas predsednik Mesne zajednice Mladenovo Slobodan Manojlović, zahvalan što smo došli da pišemo o njihovom selu. - Ponosni smo na takvu situaciju, a rado ističem da naša osnovna škola, koja izgleda kao nova a stara je 30 godina, nikad nije bila iscrtana grafitima!

O zajedništvu, miru i toleranciji govori i podatak da su osnovnu školu, kao i Dom zdravlja, Poštu i puteve, meštani sami izgradili uz samodoprinos za koji su punih 40 godina izdvajali po pet odsto.

- Zato se ’80-ih najbolje i živelo, sve što imamo u selu praktično smo sami izgradili - objašnjava sekretar MZ Miodrag Vajagić Bata. - Sad su sva sela osuđena na to da zavise od buyeta opštine, pokrajine, države.

Plaketa za najhumaniju ženu u opštini

Mladenovo ima svoju seosku heroinu - Ljubicu Svitlicu koja je do sada 56 puta donirala krv, što je čini najhumanijom ženom u celoj bačkopalanačkoj opštini, za šta je dobila i plaketu. Sretnuvši je u centru, kod čuvenog platana ispod kog svakodnevno zaseda „seoski parlament”, raspoložena za priču rekla nam je da je s 19 godina krenula u vode dobrovoljnog davalaštva krvi.

- Moja majka je imala soabraćajku, i u Vrbasu je, zahvaljujući nečijoj krvi, ostala živa što je sve nas motivisalo da krenemo tim stopama - priseća se Slavica, dodajući da se u Mladenovu udala i da se nada da će tu i skončati. - Nikad nisam dala krv da bih nešto dobila, mene čini sretnom saznanje da je neko zahvaljujući meni ostao živ, pa neka je i u Africi.

Uprkos tome, zadovoljni su i činjenicom da su poslednjih godina u „nešto boljoj situaciji” jer samo u Mladenovu imaju oko 200 radnih mesta - u reciklažnom pogonu „Grinteč”, seoskoj zadruzi „Lovrenac”, pilani, briketari, farmi krava, prodavnicama, pogonu koji radi kudelj,...

- Ove godine će, zato, oko 25 dece biti rođeno - dodaje Vajagić. - Sve je to posledica toga što mladi imaju posla. Samo radna mesta mogu sačuati sela. Međutim, u prvi razred će krenuti možda sedam đaka. Inače, zabavište nam je devastirano, propalo, pucaju zidovi i tražimo rešenje, i mislim da ćemo to rešiti ove ili sledeće godine. Naši predškolci moraju da putuju u druga mesta u vrtić.

Po poslednjem popisu, koji izgleda odavno ne važi, u Mladenovu živi oko 2.700 ljudi, ali u njemu zaistinski ne prespava ni 2.400 duša. Budući da je to mesto nekad bilo čisto nemačko, i zvalo se Bukin, 1945. godine kolonizacijom iz bosanske Krajine, dela Hrvatske i Crne Gore, naselilo ga je više od 4.000 kolonista, a kako Manojlović tvrdi - i više!

- Partizani, borci, trebalo je da dobiju nešto od ondašnje vlasti, a tamo odakle su došli sve im je bilo uništeno, pa su ovde počeli da žive život koji je njima izgledao dobro i normalno, a tako je i bilo - objašnjava predsednik MZ. - Ipak, Mladenovo danas doživljava sudbinu svih sela u Vojvodini i Srbiji. Nekad je bilo dosta radnih mesta, ujutru je pet punih autobusa išlo u Bačku Palanku na posao, ljudi su stajali i gurali se, a danas ni pola autobusa ne napune. Većina njih odlazi odavde, naročito oni koji su završili fakultet.

Borba oko raja na zemlji

Mladenovo ima dobar položaj uz Dunav. Do starog toka, odnosno do današnjeg Dunavca, meštani imaju kilometar, a do živog toka reke imaju sedam-osam. Ceo deo prekriven je šumom i vodi se kao Specijalni rezervat prirode. Najbolje je mrestilište štuke u Vojvodini, ima bogato lovište, ali više nema onu peščanu plažu koje pamte starije generacije.

- Sad Hrvatska hoće da taj tok malog Dunavca bude granica, a ne daj Bože da se to desi - kaže predsednik MZ Mladenovo Slobodan Manojlović.

Ipak, raj za lovce i ribolovce je na dohvatu ruke, pa se, čak, dešava da prelaze i na hrvatsku stranu, samo po pivo i cigare.

Osim „gole egzistencije”, mladi traže i zabavu u slobodno vreme, što Mladenovo i nema baš da ponudi. Sportski klubovi se gase, FK „Budućnost”, šahovski klub „ Mladenovo” i Kulturno-umetničko društvo „Dr Mladen Stojanović” su uspešni, dok košarkaši igraju samo letnju ligu jer nemaju sportsku salu u kojoj bi trenirali. Ipak, selo ima nešto što mnoga nemaju - aerobik za mlade mame!

Mladi revolucionar i lekar-heroj

Mladen Stojanović (1896-1942) bio je lekar, humanista, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, narodni heroj Jugoslavije. Još kao omladinac postao je aktivan revolucionar i član „Mlade Bosne”. Besplatno je lečio siromašne zbog čega je brzo postao popularan u narodu. U sukobu sa četnicima ranjen je u glavu, nakon čega se oporavljao, ali na kraju ipak bio ubijen zajedno sa ostalim ranjenicima.

- Jedni smo od retkih sela ove veličine a koje nema školsku salu za fiskulturu i to nam je ove godine u planu da uradimo, obećano nam je od najvišeg vrha vlasti - kaže Manojlović. - Što se tiče ostalih ulaganja, kanalizaciju (g)radimo ko Skadar na Bojani, već 12 godina, a ostalo nam je još 40 odsto. Imamo dobru podršku opštinskih vlasti i poslednje tri godine intenzivno se radi, a mislim da će za dve godine sve biti gotovo. Takođe, naš plan je da u naredne tri godine uradimo rekonstrukciju vodovodne mreže, jer je ova naša stara preko 50 godina i imamo azbestne cevi, što samo po sebi sve govori. Bunari se moraju bušiti na preko 300 metara kako bi se dobila iole dobra voda, a svi koje imamo uglavnom su na 180 metara.

Istina, prostorije Mesne zajednice su jedne od najlošijih koje smo do sada posetili, a naši sagovornici kažu da je u planu rekonstrukcija i te zgrade. U njoj se, tvrde, ne može normalno raditi, naročito kad pada kiša jer svugde prokišnjava, ali nama je u njoj ipak bilo prijatno, pre svega jer su se domaćini svojski potrudili da nas ugoste, a potom i sprovedu kroz selo. Tako smo okusili i možda najbolji indeks sendvič, pravi domaći...

- Mladenovo je na biciklističkoj liniji evropskih turista i dobro je što je u planu da se naš asfalt, koji ide nasipom, spoji sa Apatinom i Bačkom Palankom - priča Manojlović, dodajući da bi selu to mnogo značilo. - Mi imamo značajne manifestacije. Jedna je prve subote februara, Zimski doručak u prirodi, a drugi je drugog vikenda avgusta, Dani kolonizacije, festival za koji znaju čak i u Kraljevu!

Lea Radlovački

(Projekat „Sela Vojvodine - kako se živi i kako ih oživeti” realizuje DVP digital uz podršku Pokrajinskog sekretarijaza za kulturu, javno informisanje i verske zajednice)